Izvor: Blic, 21.Apr.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Gradić Pejton“ na tri reke
Obrenovac se već decenijama poistovećuje sa termoelektranom „Nikola Tesla", njenim sto i nešto metara visokim dimnjakom i ugljenom prašinom. Da je ovaj deo grada pre malo više od 60 godina bio poznata lekovita banja sa šumom - rezervatom i prelepim peščanim plažama, zvuči potpuno neverovatno. Kroz Obrenovac, koji bi, i da ne proizvodi struju imao šta da ponudi gostima, proveo nas je jedan od njegovih najpoznatijih žitelja, Vladan Batić.
Obrenovac je grad na tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << reke, Kolubari, Savi i Tamnavi. One su oblikovale teren na kojem je nastao, donele plodnost, otvarale puteve, postavljale granice, razarale i ulepšavale. U šetnju smo zato i pošli upravo odatle.
Za razliku od mutne i žute Kolubare, Sava je kraj Obrenovca pitoma, čista i zelena. Leti je magnet za kupače koji se brčkaju, voze čamcima i odmaraju na splavovima. Do ušća Kolubare u Savu prilazi se kroz Zabran, 60 hektara šume belog jasena, htasta, bresta i topole.
- Zabran je dugo bio zapušten. Po putu su bile takve rupčage da je jedva moglo da se priđe. Ipak, tu smo uglavnom provodili vreme u restorančiću „Alaska koliba". Iznajmljivale su se sandoline, čamci, kajaci... Na sredini Save je Barička ada prepuna prelepih peščanih sprudova. To je bila najlepša peščana plaža u zemlji - priča Batić.
Ribolovci su se pecanju na Savi posebno radovali jer su znali da kada zabace udice može da se desi da prevare nekog soma orijaša teškog i 50 kilograma.
Još u vreme dok je Sava predstavljala granicu između Austrougarske i Srbije u Obrenovcu su se ukrštali važni putevi. Zahvaljujući pristaništu i carini u obližnjem Zabrežju, spajao je Srbiju sa ostatkom Evrope. Ipak, žila kucavica ovog kraja bila je pruga kojom je saobraćao čuveni voz „ćira" ostavljajući za sobom prepoznatljivi miris dima parne lokomotive. On je bio i veza Evrope sa Jadranskim morem.
- Tamo gde je sada nasip bio je Železnički most. Dignut je u vazduh za potrebe snimanja filma „Ratnici - Zlato za odvažne" čuvenog reditelja Brajana Hetona sa Donaldom Saterlendom u glavnoj ulozi. Svi smo kao gimnazijalci u njemu bili neki statisti. Od pruge nije ostalo ništa, a od stanice je ostala samo zgrada oko koje je napravljena autobuska stanica - objašnjava Batić.
Vodu koja život znači Obrenovcu ne daju samo reke. Tu su i podzemni tokovi. Izvor sumporno-alkalne vode pokazao se ne samo izdašnim nego i lekovitim u borbi protiv reume, neuroloških, ginekoloških i drugih boljki, po svojstvima sličan vodi iz nemačke banje Vajlbah.
- Nekad je leti u Obrenovcu bilo više „banjaroša" nego stanovnika. Temperatura vode je 30 stepeni, ali je procenat sumpora takav da površina vode može da se zapali šibicom - kaže Batić.
Od svetske lekovite banje, ostala je po neka česma i kupatilo koje je početkom prošlog veka posred čaršije napravio darodavac Đurađ Marković. Skoro svaka kućica obrenovačke čaršije kao da je skinuta sa neke požutele razglednice. Malo ispred kupatila je prizemna zgrada nekadašnje Obrenovačke gimnazije sa tablom koja podseća da je u njoj davno predavala Desanka Maksimović. S druge strane, na voljenog knjaza po kojem je Obrenovac dobio ime i danas podseća Milošev konak. Između kućeraka, dućana i zanatskih radionica u njemu je smeštena Gradska biblioteka. Idiličnu sliku remete samo moderne zgrade koje niču mimo reda i plana.
- Urbanistička mafja i opštinske vlsti su tako povezane da zgradurine niču kao pečurke. Pošto uz njih, naravno, ne prave parkinge infrastruktura je katastrofalna - priča Vladan Batić.
Kako kaže, Obrenovac ima sve što mu treba da postane simpatičan mali evropski grad, samo „nema dovoljno pameti kod onih koji njime upravljaju". Tako je, naprimer, u centru, potpuno nelogično napravljen veliki trg koji je progutao jednu od najvažnijjih ulica. Da bi saobraćaj, ipak, mogao da funkcioniše relativno normalno, prosečena je nova, ali je zbog toga sužena pijaca, pa je u celom tom delu napravljena potpuno bezrazložna gužva. S druge strane, kako kaže Batić, ceo grad je divlja deponija, a jedna džinovska se nalazi na 50 metara od fabrike vode.
- Privatizacija i adaptacija hotela i izgradnja banje pored njega uz kompleks olimpijskih bazena pored njih i dovršetak gradnje stadiona i kompleksa terena za male sportove preko puta , sa trim stazama u Zabranu i stazama za džoging pored Save i Kolubare potpuno bi promenili izgled , sliku i budućnost Obrenovca . Ovo posebno imajuci u vidu da je aerodrom Nikola Tesla udaljen preko obilaznice samo 20 kilometara, a da će kad se dovrši most pored termoelektrane to rastojanje biti jos kraće, a trasa auto puta
Horgoš - Požega je na nekoliko stotina metara odatle , učinili bi da Obrenovac postane mesto sportskog, rekretativnog, banjskog i zdravstvenog turizma - priča Batić.
Kako kaže, to je vizija Obrenovca budućnosti u koju se uklapa borba za zdravu životnu sredinu i potpuna zaštita vode, zemlje i vazduha od zagađenja sa termoelektrane „ Nikola Tesla „ Zaposlile bi se stotine mladih ljudi izgradili razni prateći objekti i potpuno promenila slika grada .
- Obrenovac je nekad imao letnju pozornicu, porodiliste i to je neophodno stvoriti i u budućnosti, a uz to jednu modernu diskoteku i galeriju. To što lokalna potpuno birokratizovana vlast vođena svojim intersima nema sluha uskoro će se promeniti kad dođu ljudi sa vizijom sa kojima će Obrenovac postati mali „Gradić Pejton" - kaže Batić.
Za sada, umesto da zauzima vodeće mesto kao sportski centar, Obrenovac je u vrhu po broju narkomana i maloletnih delinkvenata.
Ime po knjazu Milošu
U vreme austrijske vladavine, od 1688. do 1739. godine, Obrenovac se zvao Cvajbriken - „dva mosta". Naseljavali su ga pretežno Nemci, Mađari, Jevreji. U tursko doba zvao se Palež, a kad ga je Miloš Obrenović oslobodio Paležani su mu, kao izraz posebne naklonosti, uputili molbu da grad bude nazvan po njegovom imenu. Od tada je Obrenovac.
Obrenovac u brojkama
Površina, hektara
40.995
Stanovništvo
oko 71.000
Broj naselja
29
Puteva, km
104
Broj zaposlenih
14.204
Osnovne škole
29
Broj učenika
6.603
Srednje škole
3
Broj učenika
2.340
.jpg)
