Izvor: Blic, 05.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grade poslovne zgrade umesto parkinga
Prema planu gradskih urbanista, na Slaviji, jednom od centralnih gradskih trgova, biće izgrađene dve poslovne zgrade od osam spratova na mestu današnjeg parkinga, tržni centar sa stepeništem koje vodi u podzemnu garažu i stanicu metroa. „Mitićeva rupa" ostaće park dok se ne reši pitanje vlasništva nad zemljištem.
Trg Slavija je, poput Trga Republike ili Terazija, jedan od centralnih delova grada koji je urbanistički i arhitektonski nezavršen. Današnji urbanisti, na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čelu sa gradskim arhitektom Đorđem Bobićem, imaju ideju da Slaviju „uljude", bez radikalnih poteza i građevina koje „odudaraju", i od nje naprave poslovno središte starog dela Beograda.
- Onakav krš više ne može da stoji u centru grada. Radimo sve da se Slavija što pre postane svojevrstan poslovni centar Beograda. Urbanistički zavod radi program za šire područje Slavije, od Manješkog parka, Tiršove, Makenzijeve do Njegoševe, na osnovu odličnog konkursnog rešenja iz 2005. godine. Očekujem da se do kraja godine program odobri u Skupštini grada i da krenemo sa izradom detaljnih regulacionih planova za svaki blok - kaže za „Blic" Đorđe Bobić.
Ideje za uređenje
Trg Slavija decenijama unazad bio je predmet arhitektonskih konkursa. Pre više od 30 godina, slavni arhitekta Stojan Maksimović, autor „Sava centra", imao je kompletnu viziju uređenja Slavije. Prema njegovoj ideji, Slaviju bi krasila četiri solitera, a ostali manji objekti po širokim obodima trga terasasto bi padali.
- Takva vizija je za današnje vreme i prema našem razmišljanju veoma ra-dikalna. Naša ideja je da Slaviju samo „uljudimo", da na mestu današnjeg parkinga sagradimo dve poslovne zgrade visine do osam spratova i pre svega da vidimo kako da se trg saobraćajno što bolje reguliše - kaže za „Blic" Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda Beograda.
Novi konkurs za celovito uređenje Slavije raspisan je tek 2005. godine i na njemu je pobedio rad arhitekata Tamare Petrović i Miloša Komlenića. Konkursna komisija na čijem je čelu bio Bobić samo je pohvalila i odbacila rad arhitekte Stevana Malečkova koji je predvideo da se sav saobraćaj spusti u dva nivoa ispod zemlje.
Saobraćaj
U okviru razmišljanja o uređenju Slavije, glavni problem koji treba rešiti je saobraćajni.
- Haotičan saobraćaj u kružnom toku, gde se ne zna ko ima prednost, a ko treba da čeka, mogao bi da se reši proširenjem centralnog ostrva - smatra Antonije Antić.
Gradski arhitekta Đorđe Bobić kaže da ideja o pešačkoj zoni od Trga Slavija do Kalemegdana ne može lako da se sprovede.
- Nikako pre izgradnje metroa i podzemne garaže, a i tada će gradski prevoz morati da saobraća na tom potezu. Rasterećenje Slavije, i centra grada uopšte, možda bi moglo da se razreši, kao u Beču, sistemom jednosmernih ulica, odnosno ukidanjem dvosmernih ulica u centru grada. Automobili bi tada više kružili, ali bi saobraćaj bio protočniji - kaže Bobić.
„Mitićeva rupa" večiti problem
Povremeno su raspisivani konkursi za bočne blokove, a najčešće za „Mitićevu rupu". Na konkursu iz 1992. godine pobedio je rad akademika Milana Lojanice koji je na tom mestu predviđao višenamenski poslovno-bankarski centar. Pre njega arhitekta Vladislav Ivković imao je ideju o uređenju bloka Slavije od „Mitićeve rupe" do Cvetnog trga, na kom bi se gradile zgrade u kaskadama.
