Izvor: Politika, 13.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad više nije nadležan
Ne vidim rešenje prema kome će i jedna i druga strana biti zadovoljne. Jednog trenutka će država morati da reaguje, ili ćemo imati zabavu koja postaje brend Beograda – kaže Đorđe Bobić, gradski arhitekta, povodom protesta građana u "Petom parku"
Poziv branilaca "Petog parka" sa Zvezdare na proteste posle prekjučerašnjeg pokušaja investitora da na mestu dečjeg igrališta počne izgradnju višespratnice nije uplašio i pokolebao gradsku vlast, jer zelena površina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za njih ima status gradskog građevinskog zemljišta, kao i pre nekoliko decenija. Zbog velikog pritiska građana nadležne službe su preispitale svu plansku dokumentaciju, dozvole koje poseduje građevinsko preduzeće "Crnotravac" i utvrdile da ne postoje uslovi za oduzimanje lokacije, pa prema tome, uprkos peticiji oko 4.000 građana, Zvezdarci ne polažu nikakvo pravo na ovo parče beogradske ledine.
Prema mišljenju Đorđa Bobića, gradskog arhitekte, ovaj problem može da bude rešen na dva načina. Ili će investitor zaboraviti tu lokaciju, što je teško ostvarljivo, jer Gradska uprava nema nameru da mu nadoknadi troškove, budući da za to nema osnova. Drugi način je da investitor preko suda potraži pravdu tako što će tužiti građane, "jer više nije reč o masi, već o nekoliko njih, identifikovanih kao vođe grupe".
– Ne vidim rešenje prema kome će i jedna i druga strana biti zadovoljne. Jednog trenutka će država morati da reaguje, ili ćemo imati zabavu koja postaje brend Beograda – smatra gradski arhitekta.
Detaljnim planom iz 1963. godine, kaže Bobić, odlučeno je da sve porodične kuće u bloku između ulica Stanislava Sremčevića i Despota Olivera budu porušene i umesto njih podignute stambene zgrade. Tadašnje vlasnike niko ništa nije pitao, kaže on, već su jednostavno raseljeni. Na mestu sadašnjeg "Petog parka" bio je predviđen parking, koji nikada nije izgrađen.
Potom je 1972. godine sačinjen generalni plan prema kome je taj prostor namenjen za gradski centar, što je podrazumevalo postojanje poslovnog prostora i lokala. Građevinsko preduzeće "Trudbenik" početkom sedamdesetih godina je izgradilo stambene zgrade, ali ne i gradski centar. Novim planom iz 1987. godine, "Petom parku" je samo potvrđen status gradskog građevinskom zemljištu.
– Građani su tada imali priliku da pogledaju taj plan i izjasne se. Primedaba nije bilo. Izmene plana su usledile 2002. godine, jer je uočen nedostatak mesta za parkiranje, a i ulicu pored škole je trebalo proširiti. Tim dokumentom je promenjena namena gradskog centra u poslovni stambeni objekat na parceli zbog koje građani protestuju. Građani na taj plan nisu uložili prigovor, jedino je "Zelenilo Beograd" tražilo da drvored bude zadržan, ali kako je taj zahtev bio u sukobu sa generalnim planom, komisija ga je odbacila. Dakle, "Peti park" je više od 40 godina građevinska parcela – objašnjava Bobić i dodaje da urbanistička inspekcija Ministarstva za kapitalne investicije nije uočila nikakve nepravilnosti.
Na primedbu građana da je javni uvid bio usred leta, tačnije u julu mesecu, i da nisu bili obavešteni, gradski arhitekta smatra da to nije nikakav izgovor, jer je poziv objavljen u dnevnoj štampi.
Procena uticaja na životnu sredinu, na koju Zvezdarci takođe ukazuju kao nedostatak planske dokumentacije, u to vreme, kaže gradski arhitekta, nije bila zakonska obaveza za stambene blokove. Kao sastavni deo planske dokumentacije, ona je na snazi od decembra 2004. godine.
Naš sagovornik podseća da je Skupština grada 2002. godine donela odluku da sve neizgrađene prostore u gradu uredi do privođenja nameni. Po tom principu su i stanari solitera na Zvezdari dobili dečje igralište.
Kada je reč o dodeli građevinskog zemljišta, gradski arhitekta kaže da je Građevinsko preduzeće "Crnotravac" 25. maja 2000. godine na javnom tenderu zakupilo lokaciju.
– Više puta sam proveravao proceduru dodele. Nadležni iz Direkcije za građevinsko zemljište tvrde da je sve urađeno po zakonu. Rešenje o dodeli jeste menjano, jer se prvobitno odnosilo na poslovni objekat, a kako je detaljnim planom iz 2002. godine na tom mestu predviđena izgradnja poslovno-stambenog objekta, moralo je da bude usklađeno sa planskom dokumentacijom. Bruto građevinska površina nije menjana. Investitor je dobio odobrenje za gradnju 4.454 kvadrata, kao što je planom predviđeno – ističe Bobić.
Na pitanje zbog čega investitoru nije oduzeta lokacija, s obzirom na to da je 13. maja 2003. godine istekao zakonski rok svima koji nisu započeli gradnju, Bobić kaže da je investitor tek prošle godine uveden u posed i da je fizički bio sprečen da gradi.
– Gradska komisija za oduzimanje lokacija je ustanovila da "Crnotravcu" nije prestalo pravo korišćenja građevinskog zemljišta. Ukoliko je investitor do pomenutog datuma platio nadoknadu za uređenje građevinskog zemljišta i počeo da pribavlja dokumentaciju za izdavanje odobrenja za gradnju, tada se smatra da je započeo gradnju – tvrdi gradski arhitekta.
I da je detaljni plan izmenjen, što su tražili žitelji Zvezdare, u tom dokumentu bi bila zadržana stečena obaveza, odnosno građevinska parcela, upozorava naš sagovornik, jer je građevinsko preduzeće "Crnotravac" zemljišno knjižni korisnik.
– Pošto građani uporno tvrde da papiri nisu u redu, ne znam zašto se ne obrate sudu. Grad više tu nema nikakvu nadležnost. I kada bismo hteli da intervenišemo, nemamo instrumente. Sada je reč o imovini investitora, i to je problem između njega i građana, mada građani nisu stranka u sporu – uverava gradski arhitekta.
Na našu konstataciju da je peticiju ipak potpisalo 4.000 ljudi, pa se taj problem ne može svesti samo na odnos građana i investitora, gradski arhitekta uverava da ne postoji instrument preko kojeg se ona može procesuirati i odgovara primerom:
– Ako vaše komšije donesu odluku da uzmu vaš stan za potrebe mesne zajednice, uđu u njega i oteraju vas, tačno je da imaju peticiju i građansku inicijativu, ali su atakovali na vaše vlasništvo. Oni, znači, ugrožavaju vašu imovinu. To je identična situacija. Svi govore da gradska vlast ne zarezuje građane. Ali, građani treba da zarezuju zakon. Ukoliko se građanska inicijativa realizuje, poruka o gradu Beogradu je sledeća: bilo koja grupa građana može da se organizuje i sličnu stvar zaustavi. Građanska inicijativa se organizuje u vreme sačinjavanja plana – smatra gradski arhitekta.
Ukoliko bi grad oduzeo lokaciju investitoru, morao bi da mu vrati uloženi novac i plati izgubljenu dobit, u visini od oko 1,5 miliona evra, pa gradski arhitekta pita da li je ispravno da svi Beograđani svojim parama plaćaju volju i želju grupe građana.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 13.04.2007.]
