Izvor: Politika, 06.Maj.2009, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grad traži zaustavljanje privatizacije PKB-a

Đilas: Konačno odrediti šta je građevinsko, a šta poljoprivredno zemljište u prestonici

Grad će „učiniti sve da preduzeća koja hrane Beograd postanu profitabilna”, istakao je gradonačelnik Dragan Đilas u toku jučerašnje posete plasteniku „PKB korporacije” u Padinskoj Skeli. To konkretno, u slučaju PKB-a, podrazumeva zaustavljanje privatizacije kako bi ovaj važni kombinat ostao u rukama države, a zatim i konačno određivanje šta je građevinsko, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a šta poljoprivredno zemljište u prestonici.

– Država treba da odluči da li će ovakva preduzeća biti privatna ili javna. Većina onih koji bi kupili zemljište želela bi da ga preinači u građevinsku parcelu, pa bismo za godinu ili dve došli u istu situaciju kakvu imamo danas sa nekim firmama koje su prodate – rekao je Đilas.

Imajući u vidu neke „greške iz prošlosti”, kada su određene firme privatizovane, zajedno sa hektarima na kojima bi danas grad trebalo da se razvija, gradonačelnik je naglasio da će se prestonica, posle utvrđivanja namene zemljišta, širiti na građevinskim parcelama.

Ova ideja, kako je izjavio Milan Veljović, generalni direktor „PKB korporacije”, potekla je upravo iz ove firme.

– Biće zadovoljeni višestruki interesi. PKB će zauvek znati na koje površine može da računa, a grad će sprečiti prenamenu zemljišta – objasnio je Veljović.

Očekuje se da će zamisao biti detaljnije razmatrana naredne nedelje, kada će prvi čovek prestonice inicirati sastanak sa predstavnicima resornih ministarstava. Ističući da je grad dobio podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i Agencije za privatizaciju, Đilas je rekao da je agenciji uputio predlog da se PIK „Zemun”, koji koristi više od 3.500 hektara, pripoji PKB-u. U planu je i preduzimanje konkretnih koraka za voćarske plantaže u Grockoj i kombinat „Dragan Marković”.

Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, pozdravlja ovu inicijativu ističući da treba voditi računa o svakom pedlju obradive zemlje, jer su jednom centimetru uništenog humusa potrebni vekovi da bude obnovljen.

– Najbolje bi bilo da PKB bude javno preduzeće, umesto da ga privatizuju po uzoru na druge kombinate koji su se od rasadnika stručnjaka pretvorili u interesnu sferu malih grupa ljudi – smatra Cvijanović.

Naš sagovornik smatra da bi PKB, zbog veličine i značaja, trebalo da kroz interesno povezivanje, u budućnosti pod svojom kapom objedini sve važne poljoprivredne aktere – od naučnih ustanova i instituta, preko manjih kombinata do pojedinačnih proizvođača.

– Veliki ne mogu bez malih i obratno. Zamislite saradnju u kojoj bi, na primer, sijaset sitnih gazdinstava iz Slanaca i Velikog Sela moglo svoje proizvode da plasira pod firmom PKB-a deleći profit, a da zauzvrat dobije znanje ili tehnologiju. Na taj način mogli bismo da obezbedimo neophodna „četiri K” – kvantitet, kvalitet, kontinuitet i kontrolu – preduslove uspešne poljoprivredne proizvodnje – objašnjava Cvijanović.

D. Bukvić

[objavljeno: 06/05/2009]

Nastavak na Politika...