Izvor: Politika, 04.Feb.2010, 02:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad traži da cena grejanja „prati” cenu gasa na tržištu
Neka ministarstva, za sada, ne podržavaju ovaj predlog, smatrajući da bi to bio prevelik udar na kućni budžet. – Srbija sa MMF-om ima sporazum na osnovu koga cene pod kontrolom države, godišnje mogu da rastu samo u skladu sa stopom inflacije
Grad predlaže republici da cena grejanja iz sistema elektrana prati cenu gasa na tržištu i da se uzme sličan model koji se sada primenjuje prilikom utvrđivanja cene benzina. To znači, da bi domaćinstva koja se greju na daljinski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sistem plaćala račune uvećane ili umanjene u skladu sa promenom cene energenta. Ukoliko ta cena skoči i grejanje bi bilo skuplje, odnosno ako se umanji potrošači bi dobili niži iznos na objedinjenoj uplatnici „Infostana”.
Ovaj predlog su na sastanku kod Mirka Cvetkovića, predsednika Vlade Srbije, navodno prihvatile sve lokalne samouprave. Neka ministarstva, za sada, ne pristaju na ovu računicu, smatrajući da bi to bio prevelik udar na kućni budžet.
– Najveći problem je što je pre dve godine, kada je cena gasa skočila 64 odsto, grad podigao cenu grejanja za 36 odsto. Od tada se stvorio dug, koji je pre početka tekuće grejne sezone iznosio čak 3,2 milijarde dinara. Veći deo je otplaćen, jedan deo je reprogramiran i sada „Elektrane” duguju 670 miliona dinara. Taj minus se „vuče” iz prošle grejne sezone – navode u Skupštini grada.
Drugi, možda za sada nepremostivi problem, je taj što je Srbija sa Međunarodnim monetarnim fondom potpisala sporazum na osnovu koga bi cene koje su pod kontrolom države, godišnje mogle da budu uvećane samo u skladu sa stopom inflacije.
„Elektrane” su, prošle godine, za zagrevanje oko 300.000 stanova u Beogradu koristile gas u 85 odsto slučajeva, mazut u 13, a peleti, ugalj i briket u dva odsto. Ove godine se za grejanje stanova gas koristi čak u 93 odsto slučajeva.
– Na početku grejne sezone, 15. oktobra, gas je koštao 272 dolara po kubiku, a sada je njegova cena na tržištu 324 dolara. U međuvremenu je „ojačao” i dolar kao moneta, zbog čega je vrednost „plavog energenta” povećana 30 odsto. Zbog tih parametara je grad zatražio od republike da odobri novu cenu grajanja koja bi bila uvećana 20 odsto – kažu u gradu.
Problem oko uzajamnih dugovanja će moći da bude rešen tako što će se uvezati sistem dužnika: republika – „Srbijagas” – grad, a to će se razrešiti kompenzacijom.
– Vladi Srbije i regulatornim telima su predočeni razlozi za poskupljenje i kalkulacije, i očekujemo da resorna ministarstava do sredine februara daju saglasnost za povećanje cena grejanja. Ako dobijemo „zeleno svetlo” grejanje bi poskupelo od 1. marta. Ukoliko se republička vlada ogluši o zahtev, naša prestonica će ostati dužna „Srbijagasu” više milijardi dinara – ističu u Gradskom veću.
Dragan Đilas, gradonačelnik, rekao jeda bi grejanje uprestonici trebalo da poskupi više od 20 odsto obrazlažući ovu najavu sadašnjom cenom gasa i skokom kursa. On je objasnio da će gradske vlasti tražiti da se utvrdi način na koji se formira cena gasa kako bi građani znali kako „Srbijagas” dolazi do te cene.
– Podaci gradske uprave pokazuju da u Srbiji ima i toplana i preduzeća koji plaćaju nižu cenu gasa od Beograda, a direktor „Srbijagasa”tvrdi da to nije istina. Insistiraćemo da se Beograđanima i svima ostalima koji kupuju gas jasno da formula kako se dolazi do te cene gasa – istakao je Đilas, i dodao da dve trećine cene grejanja čini cena energenata.
D. Spalović
[objavljeno: 04/02/2010]
.jpg)
