Izvor: Politika, 26.Jun.2010, 11:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad se obavezao da obezbedi trajan smeštaj raseljenima ispod „Gazele”
U Akcionom planu, u koji je „Politika” imala uvid i čije delove ekskluzivno prenosi, kontejneri se definišu kao objekti za „privremeno preseljenje”
U skladu sa programom Akcionog plana za raseljavanje nehigijenskog naselja ispod mosta „Gazela” odlučeno je da će raseljene porodice biti privremeno preseljene u mobilne stambene jedinice na nekoliko lokacija u Beogradu, do njihovog trajnog stambenog zbrinjavanja.
Ugovor o korišćenju mobilnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stambenih jedinica (koji potpisuju predstavnici raseljenih porodica, prim. aut.) utvrđuje (...) dužinu perioda korišćenja stambenih jedinica do trajnog stambenog zbrinjavanja.
Nakon obezbeđivanja nekog vida trajnog stambenog zbrinjavanja, raseljene porodice će sa gradom sklopiti nove ugovore za korišćenje tih stambenih jedinica.
Izvodi iz Akcionog plana koji je Gradsko veće usvojilo u avgustu 2009. godine
------------------------------------------------------------------------
Izmenama i dopunama Akcionog plana za raseljavanje nehigijenskog naselja ispod mosta „Gazela”, grad je potvrdio da mobilne stambene jedinice, odnosno kontejneri, nisu trajno rešenje za smeštaj 114 raseljenih porodica. Takav zaključak proizilazi iz teksta dokumenta koji je prošlog leta predložio gradski Sekretarijat za socijalnu zaštitu sa sekretarom Vladanom Đukićem na čelu, a Gradsko veće čiji je predsednik gradonačelnik Dragan Đilas usvojilo 26. avgusta 2009. godine.
Štaviše, u Akcionom planu, u koji je „Politika” imala uvid i čije delove ekskluzivno prenosi, kontejneri se definišu kao objekti za „privremeno preseljenje”. U razradi modaliteta za trajno zbrinjavanje raseljenih, navedeno je da grad „do kraja 2010. godine planira završetak 849 stanova za socijalno ugrožene, za čije će korišćenje porodice zbrinute u mobilne stambene jedinice konkurisati pod jednakim uslovima kao i svi ostalo socijalno ugroženi građani Beograda”.
U otvorenom pismu „Amnesti internešenelu”, povodom kritika koje je ova organizacija iznela u vezi sa procesom preseljenja bivših žitelja „karton sitija”, gradonačelnik Dragan Đilas navodi da je upravo završena izgradnja – 80 takvih stanova.
U aneksu Akcionog plana najavljuje se da će grad nastojati da i „saradnjom sa donatorskim organizacijama obezbedi i širi dijapazon modaliteta za rešavanje stambenih pitanja ugroženih porodica kao što su podsticanje individualne izgradnje, otkup poljoprivrednih domaćinstava i slično”.
Kada je u martu delegacija Evropske investicione banke (EIB), koja sa 33 miliona evra kreditira obnovu „Gazele”, konstatovala da „kontejneri nisu održiv i trajni smeštaj”, gradski čelnici su istrajavali u tvrdnji da su ispunjene obaveze obuhvaćene Akcionim planom za raseljavanje. U jednom trenutku se pojavila opasnost da EIB neće dozvoliti povlačenje preko potrebnih sredstava za hitnu sanaciju „Gazele”, ali je ipak procenjeno da je učinjeno dovoljno za uplatu prve tranše kreditnog aranžmana (10 miliona evra). Da bi obezbedio dosledno sprovođenje obaveza iz ugovora o kreditiranju, potpisanog 16. jula 2007, EIB je tražio da grad do 31. decembra ove godine donese plan obezbeđivanja „jedinica socijalnog stanovanja” u naredne dve do tri godine. Taj rok je unet u aneks ugovora, na koji je Vlada Srbije dala saglasnost početkom ovog meseca. Na to je reagovao gradonačelnik Dragan Đilas, poručivši da
poklanjanje socijalnih stanova Romima koji su raseljeni ispod „Gazele” nije moguće ni iz finansijskih ni iz moralnih razloga jer u Beogradu ima nekoliko stotina hiljada građana koji nemaju stan.
Od tada, u stručnoj i široj javnosti traju polemike o tome šta se podrazumeva pod socijalnim stanovanjem (social housing, u originalu ugovora) i da li evropski bankari insistiraju na „objektima od cigala” ili na stvaranju optimalnih životnih i radnih uslova u postojećim naseljima u Rakovici, Surčinu, Čukarici, Barajevu, Mladenovcu i Lazarevcu.
Do kraja avgusta, prema Akcionom planu, predviđeno je da Gradski centar za socijalni rad obavi sveobuhvatno vrednovanje plana za raseljavanje, odnosno da oceni koji su potezi bili uspešni, a koji su mogli da budu bolji. Izveštaj će biti dostavljen EIB-u i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD).
U Akcionom planu stoji i da će po modelu raseljenja „karton sitija” biti obavljena sva buduća izmeštanja nehigijenskih naselja, među kojima se kao najzahtevnija ističe naseobina na području novobeogradskog „buvljaka” i kraj stambenog kompleksa „Belvil”. Na ovoj lokaciji trenutno živi više od 300 porodica, a o njenom raščišćavanju predstavnici gradskih vlasti još ne govore, iako se rok za početak izgradnje saobraćajnice na pomenutoj trasi neumitno bliži.
-----------------------------------------------
„Benkvoč”: Bolje od skloništa, manje od rešenja
– Kontejneri u kojima žive nekadašnji stanovnici nehigijenskog naselja ispod „Gazele” bolji su nego skloništa u naselju pod mostom, ali postoji niz nedostataka zbog kojih stanovanje u njima nije prihvatljivo kao trajno rešenje – počev od manjka termičke izolacije, preko loših odvodnih sistema zbog kojih je sve u blatu, do kondenzacije koja uništava elektroinstalacije u kontejnerima. Stanari nekih naselja priznali su da se ne osećaju sigurno, posle čega ih je grad ogradio žičanom ogradom, a to je uvertira da naselje postane geto – kaže Zvezdan Kalmar, programski koordinator „Benkvoča”, međunarodne organizacije koja nadgleda sprovođenje finansijskih projekata EIB-a i EBRD-a i čije stavove ove dve finansijske institucije veoma uvažavaju. On dodaje da raseljavanje nije obavljeno transparentno, kao i da predstavnici Roma i nevladinih organizacija angažovanih na ovom pitanju nisu u svemu dovoljno učestvovali.
M. Luković
objavljeno: 26/06/2010
