Izvor: Blic, 09.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad sa dušom
Pokušavajući da „uhvati u mrežu slika i reči" živahni detinjasti duh Beograda i njegovih žitelja, autor Zoran Radovanov stvorio je još jednu monografiju o glavnom gradu sa nazivom „U zagrljaju Beograda".
Knjiga se može naći u svim boljim knjižarama po ceni od 5.990 dinara.
- To je vesela knjiga o Beogradu, neopterećena njegovom burnom i dugom istorijom, koju nije bilo ni malo lako „ispričati". U tome su mi pomogli umetnici, fotografi, sportisti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << novinari, turistički radnici, ambasadori, direktori, pa čak i ministri Kojadinović i Dimitrijević... I svi oni su ispričali priču iz svog ugla - kaže Radovanov.
STRANCI: Stranci su Beograd opisali zaista svako iz svog ugla. Američki ambasador Majkl Polt zaljubio se u šetnju Kalemegdanom i lepi plavi Dunav i Savu, dok direktoru Beogradske opere Klaudio del Monaku prijaju srdačni Beograđani i prelepe žene Beograda, kojima su stranci zatečeni, a na koje su Srbi već navikli.
- Muzika, prirodna lepota i ljubav se uvek osećaju u vazduhu. Ovo je grad bez granica, bez kompleksa. Nema puno discipline, kao što je to slučaj sa Italijom, ali je sa druge strane sve ispunjeno dušom - piše Klaudio.
Knez Mihailovu ovaj Italijan vidi kao neku vrstu švedskog stola, na kojem je „u ponudi sve od mirnih kafea, modernih kafića, proverenih restorana do džez klubova, diskoteka i uličnog ćoškarenja".
„POBEDNIK": Čitalac će se u ovoj knjizi susreti i sa bezbroj nepoznatih i poznatih detalja o zdanjima koja prestonica nudi.
- Retki znaju da je skulptura Pobednika po zamisli vajara Ivana Meštrovića trebala da bude deo kompleksa na Terazijama. Ali je to uznemirilo beogradske dame, koje su zaprepaštene skulpturom nagog muškarca, u pismu tadašnjem gradonačelniku zatražile da se postavi na Kalemegdan - objašnjava autor Radovanov.
NOĆNI ŽIVOT: Poglavlje „Grad koji nikad ne spava" nije izostavila ni ova knjiga, uz objašnjenje da u Beogradu zagrevanje počinje kafom oko 21 sat u nekom od kafića, a oko ponoći na red dolaze klubovi u centru ili splavovi. Tu je i boemska četvrt Skadarlija nadaleko čuvena po gurmanlucima i dobroj kapljici, u kojoj Beograđani polemišu, provode se, ali pišu i pesme, uređuju novine i sklapaju sve vrste poslova. Publicista Slavko Golić podseća na njihovu sklonost ka neumerenom jelu i piću, zbog čega su ljubitelji i lumpovanja na svadbama.
Pivo im je omiljeno piće, tako da su smislili i Festival piva - „za sva čula i za svačiji džep". Osim provoda, Beograd itekako ima šta da ponudi i od kulturnog života. Pisac Jovan Ćirilov u ovoj monografiji potanko objašnjava zašto je prestonica zavredila titulu pravog pozorišnog grada i jednog od međunarodnih festivalskih centara.
SPORT: Predsednik Olimpijskog komiteta Ivan Ćurković i Dragan Stojković Piksi, predsednik FK „Crvena zvezda", živo objašnjavaju zašto je Beograd i jedan od najsportskijih gradova na svetu.
- Kod nas dete čim progovori pitaju za koga navija „Zvezdu" ili „Partizan", a žar večitog derbija ne treba opisivati - piše Piksi.
Želja da budemo centar svetskih dešavanja u vaterpolu nam se ostvarila, a ove godine ušli smo i u dijamantsku eru belog sporta.
- Novak Đoković mi je zadao najviše muka dok sam spremao monografiju. Kad sam počeo bio je 19, a onda se redovno peo na ATP listi tako da sam stalno morao da menjam rukopis. Kad sam završio sa knjigom zauzeo je peto mesto - kroz smeh objašnjava Radovanov.
Skromni „dživdžani"
U fotomonografiji „U zagrljaju Beograda" svoje mesto dobili su i vrapci.
- Beogradski vrapci se ne ljute na loš prevoz, na skupu stanarinu, niti kada je hladno i loše grejanje i kad duva košava...Naši dživdžani naročito vole studentske menze, kafane, kafiće, parkove. A pravi Beograđanin nikada neće pojesti čitav obrok a da ne nahrani ove svoje sugrađane... - piše Slavko Golić.
.jpg)
