Izvor: Studio B, 01.Dec.2011, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad odlučan u zahtevima za veće nadležnosti u oblasti zoohigijene
Grad će do kraja decembra dopuniti Odluku o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na osnovu koje će vlasnici opasnih pasa morati da plaćaju godišnju taksu od 30.000 dinara.
Grad Beograd učiniće sve što je u njegovoj moći da obezbedi sigurnost građana i neće više da čeka da republička veterinarska inspekcija počne da radi svoj posao u slučajevima učestalih napada vlasničkih životinja, rekao je na današnjoj konferenciji za novinare Predrag Petrović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << gradski sekretar za komunalne i stambene poslove.
- Četiri napada vlasničkih opasnih pasa u Beogradu u vrlo kratkom vremenskom periodu predstavljaju kap koja je prelila čašu. Republička veterinarska inspekcija isključivo je nadležna za primenu Zakona o dobrobiti životinja i Zakona o veterinarstvu, a podzakonski akti ili nisu doneti ili se ne primenjuju. Primera radi, donet je Pravilnik o opasnim psima, ali nije poznato da je ijedan slučaj u glavnom gradu tretiran po tom pravilniku. Takođe, pre tri godine najavljen je pravilnik o regulisanju rada azila, koji uopšte nije donet. Vrlo mali segmenti odnose se na lokalne samouprave i to u oblastima hvatanja i zbrinjavanja napuštenih životinja i takozvanog komunalnog reda, to jest da li se psi izvode na povocu i da li se održava higijena za njima. Posle višemesečnog insistiranja, Beograd je kao jedina lokalna samouprava uspela da izdejstvuje nadležnost u kontroli čipovanja i vakcinisanja pasa, ali samo tako što se sačinjava zapisnik, koji se prosleđuje Republičkoj veterinarskoj inspekciji. Tako da se nadlaženosti Beograda i ostalih lokalnih samouprava svode na to da se bave posledicama, a ne uzrocima. Zbog toga grad protestuje i traži da mu se prenesu nadležnosti ukoliko republika nije u stanju da primeni one zakone koje je sama donela - kazao je Petrović.
Problem pasa lutalica eskalirao je poslednjih godina upravo zbog neodgovornog vlasništva, jer se na stotine štenaca jednostavno ostavlja na ulici. Po postojećoj situaciji, Beograd je trebalo da izgradi azile za petnaest hiljada pasa i da ih smesti u njih, ali bi problem bio rešen tek na vrlo kratko vreme. Ubrzo posle toga, situacija na ulicama grada bila bi slična. Zbog toga što ne mogu da se bave uzrokom, nadležne gradske službe samo hvataju pse koji ozlede ljude i plaćaju odštete, što nije normalna stvar.
- Zato će grad tražiti od republike da najpre donese podzakonske akte, da postojeće pravilnike i primenjuje i da se prenesu sve nadležnosti u oblasti kontrole odgovornog vlasništva. Uskoro ćemo na skupštini predložiti i novu odluku koja se tiče držanja opasnih pasa. Ovi psi će morati da se izvode isključivo na povocu i da imaju zaštitnu korpu, a vlasnici će morati da budu punoletni i da uz sebe imaju i „pasoš" sa evidencijom o psu. Takođe, predložićemo i da vlasnici opasnih pasa plaćaju posebne takse od 30 hiljada dinara na godišnjem nivou jer oni ne mogu da se tretiraju kao ostali psi. Očekuje nas i izmena odluke o javnom prevozu, na osnovu koje će samo psi patuljaste rase do 40 centimetara u posebnim transporterima moći da se unesu u vozila. Kazne za prekršaje ovih pravila iznosiće od 30 do 75 hiljada dinara. Iako grad nastavlja sa humanim pristupom životinjama, prioritet u daljem radu biće bezbednost i sigurnost sugrađana - istakao je Petrović.
U opasne rase spadaju pitbul terijer, bulterijer, mini bulterijer i američki staford, koji imaju ugriz od dve tone na kvadratni centimetar, pojasnio je Bratislav Stanković, direktor „Veterine Beograd". U Nemačkoj godišnja taksa za držanje ovakvih životinja iznosi i do 900 evra.
Beograd je jedina lokalna samouprava koja je sprečila privatizaciju svoje matične veterinarske ustanove, jedini je počeo da primenjuje „no kill" strategiju dve godine pre nego što je to bila zakonska obaveza i jedini ima četiri velika azila za napuštene životinje, a do kraja godine biće otvorena još dva, zaključeno je na konferenciji za novinare.
.jpg)
