Izvor: Blic, 14.Jul.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad koji nikog ne čeka
Kada počne da priča o Novom Beogradu, Željko Ožegović, bivši predsednik ove najveće beogradske opštine ne ume da se zaustavi. Tim pre što se za njegovog mandata dugog osam godina na Novom Beogradu desilo najviše promena. Peščare su zamenile moderne staklene zgrade, završena je beogradska Arena, opština je postala otvorena za svoje građane, pa su redovi ostali jedino u policijskim stanicama.
Leksikon nekih novobeogradskih naziva
Novi Beograd - prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << put se pominje kao naziv kafane čiji je vlasnik bio Petar Kokotović. Kafana je otvorena 1924. godine u Ulici Tošin bunar, a 1939, u Zemunu izlazi i prvi broj istoimenog nedeljnika.
Ulica Tošin bunar - nazvana po bogatom grčrkom trgovcu Teodorosu Apostolosu (Toši Apostoloviću). Da bi izlečio oči i vratio vid, Toša je zakotrljao bure sa vrha Bežanijske kose i na mestu gde se ono zaustavilo iskopao bunar. Prema predanju bunar se zaustavio negde oko Studentskog grada, voda u njemu je bila lekovita i Toša je progledao. Tošin bunar je zakopan nakon Drugog svetskog rata.
Bežanija - pod današnjim imenom je poznata od 1512. godine kada je u njoj živelo35 srpskih porodica koje su, posle pada srednjevekovne Srbije, preko Save pobegle u Srem. Otuda i naziv Bežanija.
Koliko pre osam godina samo Novobeograđani o kraju u kojem žive nisu mislili da je dosadna „spavaonica".
- Novi Beograd je policentričan i nema neko mesto okupljanja, ali imam hiljadu argumenata da nikad nije ni bio samo spavaonica. Ni priču da mu nedostaju kulturni sadržaji ne mogu da razumem. Muzej savremene umetnosti, Arhiv, „Arena", „Sava centar"... Kad bi svako uporedio koliko je puta bio u pozorištu i u „Sava centru", tvrdim da je više puta bio u „Sava centru" - počinje priču Željko Ožegović.
Autobusi kao „prestupna godina"
Od Arene do Bežanijske kose, Željko Ožegović prvo zastaje na igralištu ispred osnovne škole „Radoje Domanović" u Bloku 28, a potom i gotovo ispred svake zgrade. Posle osam godina „vladavine" poznaje njene probleme, stanovnike, investitore...
- Blok 28 je vazan za priču o Novom Beogradu i njegovom razvoju jer karakteriše tu ideju da u svakom bloku imate školu, vrtić, parkove, sportske terene. Škola „Radoje Domanović" je bila urbanističko čudo 70 - tih godina jer je napravljena u obliku deteline sa tri lista, a do njene fiskulturne sale se stiže podzemnim prolazom jer je odvojena od škole. Ovakvih blokova sa svim ovim sadržajima na Novom Beogradu ima mnogo i to je razlog zašto ga mnogi vole - priča Željko Ožegović.
Prema projketu arhitekte Nikole Dobrovića kroz Blokove 24, 25 i 26, od Palate federacije pa skroz do pruge je trebao da bude centralni deo Novog Beograda sa tri velika trga. Pošto se sa realizacijom te ideje odugovlačilo, Blok 28 je do završetka Bulevara Zorana Đinđića bio „slepo crevo" nasred novo-beogradske peščare.
- Autobus koji je vozio u Blok 28 je bio redak kao prestupna godina. Tako da smo, kada nam dosadi čekanje, preko te peščare išli na neki drugi prevoz - seća se Ožegović.
Danas se na tom mestu nalazi Arena, bulevar i petlje, zbog čega je ovaj kraj dobio sasvim drugu sliku. To se najbolje vidi kada se uporedi prizor koji se vidi sa uzbrdice na Bežanijskoj kosi sa, samo tri godine starom, mapom Novog Beograda.
Moderna tehnologija rešava probleme
Umesto da ulaže u lokalne novine, koje su ga uvek nervirale, Željko Ožegović se okrenuo modernoj tehnologiji.
- Naprave novine svakih mesec, mesec i po dana. Vidite predsednika koji stavi nekih svojih 100 slika. Mislio sam da je u vremenu elektronsle komunikacije bolje uložiti dobru u informativnu službu i projekte, a onda će o tome ionako svi da pišu - objašnjava Ožegović.
U informativnu službu je prvo došao Darko Mišić, pa ostali saradnici i kompjuteri. A onda se elektronski sistem proširio na šeltere, Uslužne centre, komunalnu inspekciju... Rezultat je taj da tokom naše šetnje od Beogradske arene, preko Starog sajmišta i palate „Ušće" do Bežanijske kose i Blokova, nema ulice u kojoj neko nije dobacio „Predsedniče, je l’ dorastao naslednik?".
Željko Ožegović najdužu stanku, ipak, pravi na Ušću, gde je kaže ostalo mnogo toga što bi njegovi naslednici mogli promeniti.
- Iako je bilo fondacija iz inostranstva koje su bile spremne da pomognu da Staro sajmište postane mesto sećanja na žrtve holokausta, bez gradskih i republičkih institucija to nije bilo moguće izvesti. Tu je i kartonsko naselje koje treba iseliti - priča Ožegović.
Ono što je ipak uspeo promeniti jeste da automobili više ne jure po Keju, a samo pre osam godina, bilo je potpuno uobičajeno da pešaci bacaju kamenčiće iznad glave da bi se odbranili od „bmw"-a koji ih juri. Ožegović je sve to, jednom prilikom snimio, a onda, kao predsednik Opštine, pozvao Sekretarijat za saobraćaj, inspekcijske poslove i saobraćajnu policiju.
- Napravio sam sastanak, pustio im snimak i rekao „Ako vi ovo možete da gledate, svaka vam čast!". Za nedelju dana kej je bio čist - priča Ožegović.
Još se prepričava epizoda sa kolima nekadašnjeg predsednika Vlade Zorana Žižića, kada je Ožegović bez razmišljanja uplašenom inspektoru rekao „Nosi!!!".
