Izvor: Politika, 21.Feb.2009, 15:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad budućnosti čeka investicije
Posle titule koju mu je pre tri godini dodelio „Fajnenšel tajms”, Beograd jeste zabeležio povećan upliv stranog novca, ali to i dalje nije dovoljno
Kada je Beograd pre tri godine proglašen gradom budućnosti južne Evrope, procenjeno je da za našu prestonicu nastupaju bolji dani. Premda se ova procena „Fajnenšel tajmsa”, najuticajnijeg ekonomskog lista u svetu, mnogim žiteljima glavnog grada čini kao nerealna, statistika je, ipak, zabeležila napredak. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Prosečna plata u Beogradu je nešto manja od 500 evra, a u građevinskom sektoru se godišnje izgradi oko milion i po kvadrata poslovnog i stambenog prostora.
– Beograd se nalazi ubedljivo na prvom mestu u Srbiji po prilivu stranih ulaganja.Ukupna vrednost investicionih projekata u glavnom gradu kreće se oko 3,5 milijardi dolara, a stranim kompanijama najinteresantnije su uslužne delatnosti kao što su bankarstvo, trgovina, telekomunikacije, ali i razvoj nekretnina i proizvodne grane – kažu u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza „Sijepa”, koja je i kandidovala Beograd na konkurs „Fajnenšel tajmsa”.
Podaci o visini investicija dobijeni su na osnovu istraživanja ove agencije i obuhvataju kako ostvarene, tako i najavljene investicije. Po uloženoj sumi novca prednjači norveški „Telenor” sa nešto više od 1,5 milijardi evra. Iz oblasti telekomunikacija je i drugi na listi – austrijski „Mobilkom” koji je investirao 570 miliona evra, a za njim je Inteza banka sa 508 miliona evra.
Kada je reč o sektoru maloprodaje, prednjači slovenački „Merkator” koji je na ovdašnje račune za takozvane „grinfild” investicije uplatio 240 miliona evra. Uprkos pričama da je „u građevini najviše para”, ako je suditi po stranim investicijama, neimari nisu uspeli da uđu na spisak pet najvećih investitora. Iza preduzeća za telekomunikacije i energetiku, kao i banaka i trgovinskih lanaca nalazi se austrijska kompanija „Blok 67 asošiejtes” sa investicijom od 180 miliona evra.
Kako objašnjavaju u „Sijepi”, najveće strane investitorenaveli su prema kriterijumu poslovnog sedišta koje se u ovim slučajevima nalazi u Beogradu, s tim što je deo ulaganja realizovan i u drugim gradovima.
Ekonomska kriza koja pogađa ceo svet, čini se da nije, bar za sada, mnogo uticala na investicije u naš glavni grad, koji je dobio više novca nego ostale prestonice u okruženju. Ekonomski stručnjaci smatraju da su realne prognoze da će Beograd postati regionalni poslovni centar za ovaj deo Evrope jer se nalazi na odličnoj geografskoj poziciji odnosno na Dunavskom koridoru 7, koji je Evropska unija označila kao jedan od najvažnijih.
Prestonica je u martu 2006.godine u Kanu proglašena za „Grad budućnosti južne Evrope”. Pored Beograda, nagrade su dobili Pariz kao „Grad budućnosti zapadne Evrope”, Brno iz Češke kao „Grad budućnosti centralne Evrope”, Baku iz Azerbejdžana kao „Grad budućnosti istočne Evrope” i London „Grad budućnosti severne Evrope”. Britanska prestonica je na kraju konkursa pobedila i dobila titulu „Grada budućnosti Evrope 2006/2007”.
Region južne Evrope, gde je Beograd „Grad budućnosti”, pored Srbije obuhvata i Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Albaniju, Bugarsku, Rumuniju, Grčku, Tursku i mediteranska ostrva Kipar, Maltu, Siciliju, Korziku i Krit.
D. Vukotić
[objavljeno: 21/02/2009]
