Izvor: Studio B, 17.Jan.2013, 15:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad: "Prokop" nije završen zbog nedostatka novca
Razlog što železnička stanica Beograd-Centar, poznatija kao Prokop, još nije završena pre svega je nedostatak sredstava koje je republika proteklih godina dodeljivala „Železnicama Srbije" za ovaj projekt.
Ministar gradjevinarstva i urbanizma Srbije Velimir Ilić optužio je juče gradsku vlast u Beogradu da visokim dažbinama i naplatom već urađene infrastrukture, koči izgradnju buduće glavne železničke stanice "Prokop".
Grad Beograd odbacio je tvrdnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << ministra Ilića kao netačne. Direkcija za gradjevinsko zemljište i izgradnju Beograda u saopštenju navodi da je razlog to što železnička stanica "Prokop" još nije završena, pre svega nedostatak novca koji je država proteklih godina davala železnici za taj projekat.
Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda saopštila je da je svojevremeno, krajem devedesetih godina prošlog veka, Skupština grada Beograda dodelila zemljište Železničkom transportnom preduzeću „Beograd", obaveza tog preduzeća bila je „da izvede sve saobraćajne površine sa pratećim objektima infrastrukture neophodnim za funkicionisanje železničkog čvora".
Prema analizi Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, samo za izgradnju pristupnih saobraćajnica sa auto-puta i iz Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića zgradi železničke stanice Prokop potrebno je uložiti 23,4 miliona evra. Iz tog razloga u ovom trenutku lokacija je potpuno nepristupačna i velika ulaganja u infrastrukturu potrebna su samo da bi se Prokopu moglo prići putničkim vozilima ili gradskim prevozom.
Prema planovima JP „Železnice Srbije", samo za napajanje elektromreže za pogon elektrovozova na ovoj gradskoj deonici potrebno je izgraditi još jednu trafo-stanicu.
Prema gradskoj odluci, cena naknade za uređivanje na lokaciji Prokop na današnji dan je 45.994 dinara po kvadratnom metru neto površine objekta. U želji da stimuliše investicije, grad Beograd je omogućio da se, ukoliko se naknada za uređivanje građevinskog zemljišta iz koje se finasira izgradnja nedostajuće infrastrukture plati odjednom, dobije popust od čak 50 odsto, tako da bi vrednost naknade za uređivanje za komercijalne objekte bruto površine od oko 120.000 kvadratnih metara bila oko 22,5 miliona evra, saopšteno je iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
