Izvor: Politika, 27.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gordijev čvor
Ponovo su, posle kratke pauze, u glavnoj ulozi na gradskim saobraćajnicama taksisti. Da li su posredi oni koji se ne slažu sa otvaranjem novih radnih mesta za esnafske kolege, ili oni koji su ih sudski dobili, a formalno nisu, za Beograđane je apsolutno svejedno. Sugrađani žele samo da se prevezu do svog odredišta što brže i bezbednije, računajući pri tom na objektivne saobraćajne okolnosti kakve su zatvoreni tramvajski most preko Save, radovi u Južnom bulevaru ili neke od mnogih širom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grada.
Međutim, njihova elementarna i skromna nadanja na koliko-toliko normalan prevoz, nažalost, ne mogu da budu ispunjena. Prepreka koja ih sputava u tome i sve češće dovodi do očaja su pomenuti gradski prevoznici sa svojim četvorotočkašima. Pitanje je: dokle više?
Dokle više da se njima, a reč je o svega nekoliko stotina ljudi, dozvoljava beskonačno divljanje po asfaltu i besomučno maltretiranje stotine hiljada ljudi. Sa kojim to ljudskim i božijim pravom terorišu građane naočigled celog belog sveta?
Koje su to prepreke koje ne dozvoljavaju nadležnim gradskim vlastima da na bilo koji način reše novonastalu situaciju? Pravna zbrka sigurno je dodatna nevolja, ali zar nije bilo u istoriji grada hiljadu puta većih problema, pa su bili okončani. Po kom osnovu je ovo nerešiva enigma u kojoj najdublji kraj izvlače sugrađani, a ostale kao da je baš briga. Možda i jeste briga visoke gradske funkcionere koji prozuje službenim automobilima pre ili posle perioda blokade ulica. Što se narod zlopati njih to, po svemu sudeći, ne dotiče. Pa valjda ne uživaju u našim sveopštim, pa i tim mukama! Po onome što preduzimaju možda ni ovaj odgovor ne bi bio izuzet.
Šta potom rade nadležni policijski organi koji naplaćuju kazne nesavesnim pojedincima za ko zna koliko puta beznačajnije prekršaje? Šta znači kažnjavanje vozača što su zaustavili vozilo na pet minuta u Dečanskoj ulici, na primer, u odnosu na zaustavljanje, zaključavanje i ostavljanje vozila nasred Trga Nikole Pašića? Pa zar je teško saobraćajnom policajcu da zapiše registarski broj i prijavu preda sudiji za prekršaje? Ako treba zapisati svih tri stotine vozila po istom postupku i proslediti sudiji - zašto da ne? Pa tako više puta, sa jasnom porukom da se tim putem ne može ići. Oni to, nažalost, ne čine. Zašto? Pa valjda se ne plaše mirnih taksista koji jedu živce svojim sugrađanima. Pored toliko pripadnika interventne jedinice i uopšte policajaca koji bespoštedno ulaze u sukobe sa razularenim navijačima raznih sportskih klubova nije za očekivati strah u njihovim redovima. Znači, čeka se naređenje odozgo koje niko ne daje. Zašto? Zato što i policijski funkcioneri prozuje gradom pod rotacionim svetlima policijske pratnje, pa niti vide niti čuju da tamo neki taksisti parališu gradski život kad im je volja i kako im je volja.
Šta valja činiti, kako preseći Gordijev čvor? Valjda okupiti sve zainteresovane strane, staviti karte na sto i uz razumnost i popuštanje doći do opšteprihvatljivog rešenja za sve. Usvojeno bi potom postalo amin i ko se toga ne bi pridržavao snosio bi zakonske posledice. Naravno da je lako reći, a teško uraditi. Ali, ako su posredi čista posla a namere dobre, rešenje je mogućno iznaći. U suprotnom, ako nema ovih preduslova nego se narod ostavlja na cedilu, ne bi se trebalo čuditi njegovom samoorganizovanju i svojeručnom rešavanju problema. Najnovije iskustvo nas uči da to i nije baš najpametnije činiti. Ali, kada muka pritera, onda čoveka ne vodi razum već neke druge đavolje sile.
[objavljeno: ]
