Izvor: Studio B, 06.Apr.2014, 11:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu
Beograd je obeležio 73. godišnjicu bombardovanja u Drugom svetskom ratu.
Na Uskrs, 6. aprila 1941. godine, avioni nacističke Nemačke počeli su bombardovanje prestonice tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Nikada nije utvrđen tačan broj nastradalih Beograđana, ali se procenjuje da ih je bilo između dve i četiri hiljade.
Povodom Dana sećanja na žrtve šestoaprilskog bombardovanja Beograda, predsednik Privremenog organa Siniša Mali položio je venac na spomen - >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << obeležje u Aleji žrtava bombardovanja Beograda 1941. godine na Novom groblju.
On je ukazao da je današnji dan prilika da se setimo svih onih koji su tada nedužni stradali. - Taj dan je bio jedan od najdužih i najtežih u istoriji naše prestonice. Beograd je 6. aprila bio bombardovan u četiri navrata, kada je veliki broj Beograđana izgubio život. U tom trenutku grad je imao oko 370.000 stanovnika, dok je tog dana, prema zvaničnim podacima nastradalo 2.274 građana, dok se nezvanični podaci kreću i do 4.000 ljudi - ukazao je Mali.
On je dodao da je tog dana porušen i veliki broj zgrada, među kojima i Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu, u kojoj je zauvek nestalo više od 300.000 knjiga.
- Ovaj nemili događaj obavezuje nas da čuvamo uspomenu na sve žrtve. Takođe se nadamo da se tako nešto nikada neće ponoviti - istakao je predsednik Privremenog organa grada Beograda.
Vence su položili i predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao i nekoliko udruženja građana koja neguju sećanje na 6. april.
Sekretar Privremenog organa Goran Vesić je povodom Dana sećanja na žrtve šestoaprilskog bombardovanja Beograda, položio vence na fontanu „Vrelo života" na platou Đoke Vještice, na granitni krst u porti Vaznesenjske crkve i na Spomen obeležje u Karađorđevom parku.
- Danas se sa dužnim poštovanjem sećamo 73. godišnjice varvarskog bombardovanja Beograda u kome je živote izgubilo više hiljada naših sugrađana, a do sada nije utvrđen tačan broj. Tada je Beograd zverski uništen, samo zašto što se jedan mali narod usudio da se suprotstavi nacistima i da pokaže svoj stav o tome šta se dešavalo tada u svetu. Dan koji danas obeležavamo, kao i dan koji ćemo obeležiti tokom aprila, kada se desilo i drugo bombardovanje Beograda, treba da nas seća na nevine ljude koji su izgubili živote u gradu koji je bio proglašen otvorenim gradom, koji se nije branio i koji je kažnjen od strane nacista samo zato što nismo pripadali njihovom poimanju sveta i nismo se uklapali u njihovu podelu sveta. Mi se sa dužnim poštovanjem sećamo svih žrtava - rekao je Vesić.
Danas smo razgovarali sa predstavnicima Udruženja koje neguje sećanje na žrtve 6. aprila, rekao je Vesić i dodao da će u narednom periodu biti pronađeno rešenje da se napravi „pravi spomenik žrtvama, kako ovog tako i bombardovanja koje se desilo za Uskrs 1944. godine, ". - Tako ćemo, kao odgovorni ljudi da se sećamo svoje istorije, poginulih ljudi, kako u budućnosti ne bi pravili greške koje smo pravili u prošlosti - istakao je Vesić.
Na ove tri lokacije vence su položili i predstavnici Urduženja Beograđana „6. april".
Član Privremenog organa Nikola Nikodijević položio je venac na Spomenik pilotima braniocima Beograda aprila 1941. godine, povodom Dana sećanja na žrtve šestoaprilskog bombardovanja.
On je istakao da je obaveza da se sećamo svim nevinih žrtava šestoaprilskog bombardovanja, i svih onih koji su tada branili našu zemlju. - Istorija je tu da nas uči kako je bilo, i da nam pomaže da ne ponavljamo greške. Da prenosimo na buduće generacije ono na šta smo ponosni u našoj istoriji, kako bi današnji i budući naraštaji čuvali teško stečeni mir - ukazao je Nikodijević.
On je dodao da naša država može da bude ponosna na ulogu u Drugom svetskom ratu i svoju antifašističku prošlost. - S obzirom da moderan svet počiva na sistemu izgrađenom za vreme i posle Drugog svetskog rata, gde smo neizmeran doprinos i mi kao državu dali, smelije treba da ističemo da smo bili na strani pobednica - istakao je Nikodijević.
Grad Beograd će uskoro izaći sa konceptom da se napravi zajedničko obeležje posvećeno svim žrtvama u Drugom svetskom ratu, ali i Memorijalni kompleks posvećen nastradilim logorašima na Starom sajmištu, u Jajincima i „Topovskim šupama", jer je to obaveza prema budućim generacijama, zaključio je Nikodijević.
Vence su na Zemunskom keju položili predstavnici Vojske Srbije, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i brojna udruženja građana, koja neguju sećanje na 6. april 1941. godine.
Sećanje na stradanje Narodne biblioteke
Centralna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu održana je danas na nekadašnjem lokalitetu biblioteke na Kosančićevom vencu. Pre 73 godine, 6. aprila 1941. u naletu nemačkih bombardera, do temelja je srušeno zdanje Narodne biblioteke Srbije i uništen je knjižni fond od pola miliona svezaka srpskog i stranog porekla.
Ova manifestacija bila je prilika da gosti ostave po jednu knjigu na lokalitetu kao simboličan povratak knjige na mesto gde je uništen deo srpske i svetske kulturne baštine. Prema rečima gradskog sekretara za kultutu Vladana Vukosavljevića, ovo mesto je bilo ognjište znanja, mudrosti, iskustva, kolektivnog sećanja i kulture našeg naroda i neprijatelj je znao zbog čega ga je bombardovao.
- Na svu sreću, iskrice iz ovog ognjišta i dalje „gore" na drugim mestima. Zahvaljujući njima, mi danas postojimo kao narod sa svojim identitetom. Na nama je da o tome brinemo. Zato uvek treba podsećati i one koji znaju i one koji ne znaju našu istoriju da se ovako nešto dogodilo i ostavilo trajan ožiljak. U isto vreme, ovakvi događaji treba da budu i podsticaj da čuvamo i negujemo ono najvrednije. Na taj način ćemo ostati ono što smo uvek bili: značajan deo kulturne mape Evrope - istakao je Vukosavljević.
Ministar kulture i informisanja u tehničkoj vladi Ivan Tasovac precizirao je da su u požaru nestale, između ostalog, lične biblioteke Vuka Karadžića, Đure Daničića, Janka Šafarika, kao i kolekcije srpskih srednjevekovnih i orijentalnih rukopisa. Uništenje Narodne biblioteke jedan je od najvećih zločina počinjenih nad kulturnom baštinom u Evropi tokom Drugog svetskog rata. Ovaj krater iznad kojeg stojimo, rekao je Tasovac, istovremeno je i simbol našeg nemara i kulturno-istorijske ravnodušnosti u odnosu prema najznačajnijim institucijama naše kulture. Ima li bilo čega smislenijeg nego da na ovom mestu ponovo zaživi nova, drugačija, modernija biblioteka, koja bi predvodila proces digitalizacije srpskog kulturnog nasleđa i istovremeno bila čuvar kolektivnog pamćenja i garant tehnološkog napretka u Srbiji u 21. veku, poručio je Tasovac.
U umetničkom delu programa učestvovala je pozorišna trupa „Dah teatar".
