Izvor: Politika, 21.Nov.2009, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gepardi sa Košutnjaka
Elitna jedinica vatrogasaca učestvovala je i u spasavanju dečaka u Rakovici. – Njeni ljudi brinu o velikoj teritoriji grada
– Viđao sam dosta teških prizora u ovih 18 godina koliko radim kao vatrogasac, ali nekako mi se čini da je spasavanje dečaka koji je izgoreo na vagonima u Rakovici bila najteža intervencija koju sam imao, baš zbog toga što je reč o detetu od 14 godina. Kada sam ugledao mališana iz čijeg tela se vije dim, a koji je svestan i jauče od bolova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krv mi se sledila u žilama, evo i sada se sav naježim – priča za naš list Vladan Đenadić, komandir odeljenja u vatrogasno-spasilačkoj stanici u Košutnjaku. On i njegova ekipa intervenisali su pre nekoliko dana na železničkoj stanici u Rakovici kada je dvojicu dečaka koji su se igrali na vagonu udarila struja.
– Prizor koji sam tamo zatekao bio je strašan. Dete je bilo zalepljeno na podestu između vagona. Kad smo kolega i ja krenuli da ga odvajamo mališan je dozivao oca, majku. Bolovi koje je trpeo bili su strašni – kaže Đenadić. U tim trenucima kolege i ja nismo znali šta da mu kažemo.
– Nismo mogli da između sebe pričamo i otkrivamo šta radimo da se on ne bi još više potresao. Ja sam skinuo šlem i uhvatio ga za ruku, govorio mu da će to proći, da će dobiti injekciju, da će bol prestati... Dok smo ga prenosili, on je molio da idemo sa njim u Hitnu pomoć. Lekaru koji je trebalo da mu da injekciju drhtale su ruke. Niko od nas nije spavao celu noć, a onda smo ujutru pozvali lekare i ponudili da damo krv, kožu, šta treba, ali, nažalost, pomoći nije bilo. Za sve nas njegova smrt je strašan udarac – rekao je Đenadić.
U spasavanju mališana, osim Đenadića, učestvovali su Stevica Stanojlović, Dragan Marinković, Bojan Milenković i najmlađi među njima Nikola Stanić, kome je ovo bila i prva ovakva intervencija.
Jedinica koja se bavi spasavanjem ugroženih lica i gašenjem požara inače slovi za elitnu. Njeni ljudi „pokrivaju” Rakovicu, Čukaricu, autoput ka Nišu, Ibarsku magistralu, Obrenovački put, a ispomoć su Obrenovcu, Lazarevcu i Barajevu.
– Da bi mogao da radi ovaj posao, kandidat mora da završi neku od tehničkih škola, da se lakše snađe na terenu. Nas pozovu u slučajevima teških saobraćajnih nesreća, većih požara, kad su ugroženi ljudi, imovina, kada prete samoubistvom, u slučajevima hemijskih akcidenata. Tako da smo mi ujedno i psiholozi, i lekari, i andragozi – objašnjava Đenadić. Na terenu su, kaže, prepušteni sami sebi.
– Onog momenta kada krenemo – nema nazad, možemo samo da se uzdamo u Boga. Posle analiziramo kako smo uradili posao, kako da se postavimo sledeći put. Svako od nas na različite načine preživljava ono što vidi i oseti na terenu, ali kad dođete na teren posao mora da se uradi. Posle teških intervencija razgovaramo kako bismo prevazišli sve ono što vidimo. Pokušavamo da se opustimo, šalimo, smejemo kako ne bismo nervozni išli kući jer se sve to odražava na porodicu – ističe on.
Ekipe ove vatrogasne stanice bile su prve koje su ušle u srce „Galenike Fitofarmacije” kada je goreo magacin pesticida, izvlačile poginulog iz dimnjaka dubine od 20 metara kada su i lekari i policajci od prizora padali u nesvest, ulazili u sušaru u pogonima „Kolubare” u Vreocima gde su spasli deo naselja da ne odleti u vazduh.
Od svega im je, kažu, najvažnije da spasu život i imovinu, ali im je posebno drago kada dođu i zahvale im za to što su učinili.
– Još pamtimo kada smo iz bunara izvukli čoveka koga je zatrpalo kamenje. Trebalo nam je 24 sata da ga otkopamo i izvučemo živog i zdravog. E, on nam se bogzna kako zahvaljivao. Pre nekoliko dana dobili smo od jednog privatnika preko potreban monitor i uređaj za navigaciju za vozilo kako bismo što pre stigli na mesto požara – dodaje on.
Njihov rad je do sada više puta nagrađivan. Sam Đenadić je za proteklih osam meseci osam puta dobio nagradu.
– Imamo gradonačelnikovu podršku, ali nažalost opštine nam gotovo ne pomažu. Moramo da im pišemo i obrazlažemo šta smo uradili da bi neko to ocenio kao podvig. Tražimo samo da vrednuju naš poziv i zalaganje jer o bezbednosti grada ipak brinemo mi – objašnjava.
U ovom poslu najvredniji je, ipak, timski rad.
– Zavisimo i oslonjeni smo jedan na drugoga, drugarstvo nam je iznad svega. Svakodnevno radimo vežbe, procenjujemo mogućnosti svakog od nas i to primenjujemo na terenu – kaže Đenadić, odmila prozvan Đenka. Njegove kolege dodaju da svaku teškoću uz šalu lakše prežive, a uz smeh kažu da su se zbog svega što rade prozvali gepardi sa Košutnjaka.
Branka Vasiljević
-----------------------------------------------------------
Dečak umro od posledica strujnog udara
Četrnaestogodišnji I. N. koga je 18. novembra udarila struja dok se sa dve godine starijim drugom F. P. peo na vagone parkirane u blizini železničke stanice u Rakovici, preminuo je juče ujutru oko šest časova. Podlegao je teškim opekotinama uprkos svim naporima lekara na odeljenju intenzivne nege Vojnomedicinske akademije.
[objavljeno: 21/11/2009]
