Izvor: Politika, 02.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde za vikend, pa – u šoping-mol
Veliki tržni centri postali mnogo više od mesta za kupovinu osnovnih životnih namirnica: tamo se ide u frizeraje, kod manikira, u igraonice, bioskope, a i na porodične ručkove
Šetnja u krug po beskrajnim hodnicima tržnih centara postaje omiljena vikend zabava za mnoge Beograđane. U slobodno vreme, subotom i nedeljom, kroz „Merkator” ili „Imo centar” prođe više od 10.000 ljudi, što je jednako godišnjem broju posetilaca Muzeja Nikole Tesle. Ovaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podatak neobičan je baš kao i najave trgovinskih eksperata da vreme izgradnji tržnih centara, pa tako i njihove popularnosti, tek dolazi.
Udovoljavanje kupcima kako bi što češće posećivali ove klimatizovane džinovske zgrade i u njima provodili još više vremena postaje tako primarni posao trgovinskih kompanija na čijem su platnom spisku sve češće i vrhunski psiholozi, kadri da do tančina prouče dušu prosečnog potrošača.
Razlozi zbog kojih su tržni centri mnogo posećeniji od bioskopa, pozorišta ili muzeja očigledni su. Snabdevanje namirnicama za celu nedelju, kupovina nove garderobe i obuće, ručak u restoranu sa porodicom, odlazak kod frizera, pedikira i manikira, vođenje deteta u igraonicu, izlazak sa društvom – sve je to danas postalo dostupno na jednom mestu, gde drugde nego u tržnom centru.
Zbog svih ovih potreba danas postoje stranice i stranice udžbenika koje će odgovoriti na pitanja poput onih: kojom se stranom radnje kupac kreće kada u nju zakorači, gde pogledom traži osnovne potrepštine, a gde ekskluzivniju robu, ili koliko mu je kvadratnih metara prostora potrebno da se oseća lagodno dok „šopinguje”?... Cilj naizgled nikom potrebnih analiza je pražnjenje džepova kupaca koji u „opuštenijem” okruženju, logično, i galantnije troše.
Posete tržnim centrima više ne podrazumevaju samo kupovinu potrebnih namirnica, već i dodatne izdatke kao što su ručkovi, igraonice za decu, pokoja tura pića... Prema istraživanju „Politike” za jedan uobičajeni porodični izlazak, recimo, u „Merkator” trebalo bi izdvojiti oko 2.500 dinara. Do ove računice dolazi se lako, ako se zna da je prosečna korpa u hipermarketu ove trgovine 1.500 dinara, ručak u restoranu od 120 do 340 dinara po osobi, a kafa oko 150 dinara.
Da bi pospešili posetu, trgovci sve češće organizuju i različite programe, što, prema priznanju Sanje Šegrt, menadžera za odnose sa javnošću „Merkatora S”, primetno povećava broj kupaca.
– U toku trajanja koncerata, pozorišnih predstava za decu ili sportskih događaja očigledno je povećana poseta. Ipak, ništa toliko ne privlači kupce kao sniženja – ističe Šegrtova.
Kao dobre strane velikih prodajnih objekata Čedomir Čupić, profesor sociologije i antropologije na Fakultetu političkih nauka, izdvaja to što oni potrošačima nude dosta robe na jednom mestu i time im omogućavaju veću slobodu u izboru.
– Proizvodi su sada dostupni gotovo svima i na neki način izjednačavaju ljude. Farmerice, na primer, mogu da kupe i najbogatiji i najsiromašniji, što dugo nije bio slučaj. Za razliku od prethodnih vremena, garderoba više ne deli ljude – kaže Čupić.
Međutim, profesor Čupić ističe da proizvođači često manipulišu psihologijom ljudi i nameću im proizvode koji nemaju veliku praktičnu vrednost. To mišljenje deli i Tijana Mandić, psiholog.
– S jedne strane se osluškuju i zadovoljavaju želje i potrebe potrošača, a s druge sve više ih veštački pobuđuju. Ljudi koji posećuju tržne centre mogu da nađu sve na jednom mestu, ali zamka je što prateći sadržaji samo stvaraju iluziju da smo zadovoljili i potrebu za druženjem, odmorom, boravkom sa decom, pozorištem, bioskopom – objašnjava Mandićeva.
Stipe Lovreta, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da će moderni tržni centri u budućnosti biti važna stavka u popunjavanjudržavnog budžeta, jer ćezapošljavati veliki broj radno sposobnog stanovništva. Jasno je da što bolje oni posluju, više se izdvaja za državu.
Šoping-molovi u svetu su počeli da se otvaraju šezdesetih godina, a kod nas je njihova izgradnja tek u začetku.
– Ako uporedimo sa drugim evropskim gradovima, kao što su Budimpešta, Sofija ili Beč, u Beogradu nema dovoljno tržnih centara. Kada je reč o zemljama u okruženju, zaostajemo u odnosu na Hrvatsku, ali smo ispred Makedonije i Crne Gore – kaže Lovreta.
-----------------------------------------------------------
Giganti među centrima
„Vest Edmonton centar” u Kanadi jedan je od najvećih šoping-molova na svetu, koji je zbog zadivljujućih gabarita ušao i u Ginisovu knjigu rekorda. Ovaj objekat je zbog neverovatnih sadržaja koje nudi najposećenija turistička atrakcija u regionu. U njemu je smešteno više od 800 radnji, 100 restorana, 21 bioskop, crkvena kapela, „bandži džamp”, tu je i parking za 20.000 vozila. Veličina ovog građevinskog kolosa se, prema proceni medija, može uporediti sa čak 155 fudbalskih igrališta.
Najveći tržni centar u Evropi otvoren je 2005. godine u Istanbulu, ima šest spratova, 280 prodavnica, 34 restorana, 12 bisokopa, a sve to smešteno je pod staklenim krovom veličine 2.500 kvadratnih metara. Tu se nalazi najveći sat na svetu.
S. Jovanović - J. Beoković
[objavljeno: 03/02/2008]
