Izvor: Politika, 12.Mar.2012, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fušeraj odao tvorce prvog prestoničkog hotela
Spremajući diplomski rad o razvoju kulture u Beogradu 19. veka, istoričar umetnosti Vladimir Božinović otkrio dokument u kome su navedena imena arhitekata najvećeg gradskog zdanja tog vremena – hotela „Kod jelena”
Da Vladimir Božinović, istoričar umetnosti, nije spremao diplomski rad o razvoju kulture u Beogradu u 19. veku i otkrio žalbeni dopis koji je pukovnik Bogićević uputio tadašnjoj Upravi varoši, potuživši se na neimare koji nisu dobro obavili posao, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još bi ostala tajna ko su arhitekte prvog beogradskog hotela, nazvanog „Kod jelena”. Posle 171 godine otkada je na temeljima Cincar hana počela gradnja tada najvećeg zdanja u Beogradu, Božinović je nedvosmisleno utvrdio da su hotel projektovali Anton Kverfeld, najverovatnije sin Fridriha Adama Kverfelda, projektanta Saborne crkve, i njegov partner Franc Dobi.
– U to vreme oni su bili najznamenitije arhitekte Pančeva. Sakupljajući građu za diplomski, slučajno sam u Istorijskom arhivu grada naišao na podatak da je pukovnik Bogićević „prozvao” arhitekte čija imena navodi jer se u toku gradnje jedan zid obrušio, a bilo je problema i sa zapušavanjem kanala – kaže Božinović.
Na placu omeđenom ulicama Kralja Petra, Gračaničkom, Ivan Begovom i Čubrinom od 1841. do 1843. knez Mihailo Obrenović gradio je hotel. Njegov otac knez Miloš parcelu je kupio od nekog Turčina, a uz Sabornu crkvu, Mitropoliju i Konak kneginje Ljubice, građanskom Beogradu 19. veka nedostajalo je i moderno konačište.
– To je bila velika i skupa investicija. Kao kada bismo danas podizali „Hilton”. Savetnici su knezu Mihailu zamerali što zida tako veliko zdanje i troši novac. Ali on je bio obrazovan po evropskim školama i želeo je da deo tog evropskog duha i manira prenese i u svoju zemlju. Tada su se hoteli uglavnom zidali na mestima hanova, koji su imali temelje od kamena – ističe Božinović.
U to vreme, zdanje je bilo više od hotela. Njegov deo pretvoren je u stanove, koji su se iznajmljivali samcima.
Objekat „Kod jelena” ili „Veliko zdanje”, kako je još hotel „kršten”, izgoreo je 1849. godine u požaru koji je, navodi Božinović, najverovatnije bio podmetnut.
– Kako ne bi izgubio opkladu od pukovnika austrougarske vojske, mađarski bogataš je potplatio izbeglicu iz Banata da na sva četiri ugla zgrade u potkrovlju podmetne vatru. On se kasnije ispovedio svešteniku, a Ljuba Nenadović je to objavio u svojoj priči. Ne zna se da li je to prava istina, ali je poznato da je gotovo celo zdanje izgorelo, o čemu su izvestile i onovremene „Srpske novine” – objašnjava Božinović.
D. Mučibabić
----------------------------------------------------------
Prestižna lista gostiju
„Kod jelena” su odsedale najznamenitije ličnosti tog vremena, poput Anastasa Jovanovića, prvog srpskog fotografa, Ilije Garašanina, srpskog državnika, slikara Stevana Todorovića kome je knez Mihailo dao hotelske prostorije da u njima otvori prvu umetničku i školu mačevanja, Ljubomira Nenadovića, književnika, Žane Markus, Holanđanke koja je učestvovala u Hercegovačkom ustanku…
Gosti su dolazili iz Austrougarske, Italije i Nemačke. Jelovnici su bili na nemačkom, hrana jeftina i dobra. Točilo se nemačko pivo i kvalitetno negotinsko vino.
----------------------------------------------------------
U pepeo povukao i pozorište
Požar koji je 1849. godine devastirao prvi beogradski hotel progutao je i sav inventar pozorišta koje je iz zgrade Đumrukane (carinarnice) u Karađorđevoj ulici preseljeno u gostionicu hotela. Obnovljeno zdanje „Kod jelena” poslovalo je kao hotel sve do 1903. godine, a posle ga je Natalija Obrenović prodala državi.
U hotel se potom preselila Železnička direkcija i ostala sve do 1938. godine kada je zdanje srušeno.
objavljeno: 12.03.2012
