Izvor: Glas javnosti, 27.Maj.2008, 05:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Flora je blago svake metropole
Na teritoriji Beograda na 25 lokacija nalaze se zaštićena stabla. Najstarije drvo je 200-godišnja lipa na Cvetnom trgu dok je najinteresantnije, zbog prostora koji zauzima i svojih velikih i razgranatih krošnji, stablo platana kod Miloševog konaka u Topčiderskom parku. Osim stabla hrasta lužnjaka (grupa od tri komada), u Barama u Barajevu, o kojima se stara Mesna zajednica "Šiljakovac", o ostalim brine JKP "Zelenilo-Beograd". Da bi neko stablo moglo da bude zakonom zaštićeno , njegova >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << starost nije jedini kriterijum.
U Akademskom i Pionirskom parku, koji su spomenici prirode biološkog karaktera postaviće se table na srpskom i engleskom jeziku sa podacima o stablima. Ova dva parka trebalo bi da se nađu u redovnoj turističkoj ponudi prestonice što i ne čudi s obzirom na to da je u Beogradu sve više turista. Akademski park očekuje rekonstrukcija, a u njemu će se nalaziti i ukrasna klupa, rad poznatog vajara, saznajemo od Snežane Antonijević iz JKP "Zelenilo-Beograd".
ZAŠTIĆENA PRIRODNA DOBRA
U Beogradu se nalaze zaštićena prirodna dobra - Avala, Kosmaj, Veliko ratno ostrvo (Veliko i Malo ratno ostrvo), Banjička šuma, šuma hrasta lužnjaka i graba, Botanička bašta "Jevremovac" Akademski i Pionirski park, Obedska bara. Tu su i dobra za koja se radi revizija zaštite (senonski sprud Mašin majdan, Kalemegdan, Tašmajdan), Topčider, Košutnjak i Miljakovačka šuma koje se nalaze u proceduri zaštite. Mnogi Beograđani rado odlaze na ova mesta posebno u parkove koji nisu u strogom centru grada poput Topčidera, Košutnjaka, Miljakovačke i Banjičke šume...
STABLA KOJA "UŽIVAJU" ZAŠTITU
Među zaštićenim stablima u Beogradu su stablo kedra u Tolstojevoj ulici, lalino drvo u Ulici pukovnika Bacića, stablo magnolije i ginka u Vase Pelagića, zatim drvo himalajskog borovca u Temišvarskoj, dva stabla magnolije i tisa u Botićevoj, potom kesten u Kralja Vukašina. Zaštitu imaju i dva himalajskog borovca u Ul. Žanke Stokić, hrast na Cvetnom trgu, platan u Topčiderskom parku i u Mekenzijevoj ulici, dva stabla tise u Kneza Sime Markovića, i stablo arizonskog čempresa kod Muzeja "Politike i srpske štampe". Tu su i stablo ginka u parku stara Zvezdara, dva stabla krimske lipe na Andrićevom vencu, stablo evropske bukve, evropske crvene bukve, hrasta lužnjaka, kelreuterije i mečje leske u parku Kalemegdan, zatim tri stabla koprivića u Pionirskom parku. U Gradskom parku u Zemunu među zaštićenim stablima su dva ginka, gvozdeno drvo, pet stabala tise, sofora, srebrna smrča, četiri stabla kavkavske pterokarije, Judino drvo dok je u Požeškoj ulici zaštićena tisa, a u Barama u Barajevu tri stabla hrasta lužnjaka. U Užičkoj ulici je pod zaštitom bukva, a u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića, čempres.
Međutim neke "Beograđane", ni postojeće table, ne odvraćaju od uništavanja. Često se lome i seku grane stabla ili se na njih kače torbe sa pivskim flašama. Pojedincima je blizina drveta zgodno mesto za logorsku vatru, ili mesto za nuždu četvoronožnih ljubimaca. Ovakvi pojedinci ne razmišljaju mnogo o tome da je zaštićeno prirodno dobro, spomenik prirode neponovljivo i da ima svoju "istoriju". Uništeni spomenik prirode ne može nadomestiti nijedno stablo koje bi se eventualno kasnije zasadilo na istom mestu.
Skoro svakodnevno radnici "Zelenila" menjaju oštećene i ispisane informativne table i čiste parkove. Iako čuvari obilaze parkove za čije održavanje i staranje je odgovorno ovo komunalno preduzeće, to ipak nije dovoljno da bi se sprečilo nekulturno ponašanje, tako da bi, kako kažu u "Zelenilu", možda trebalo razmisliti o tome da svaki park ima svog čuvara.
- Građani nam često prijavljuju da u komšiluku ili dvorištu postoji stablo koje je tu decenijama. Međutim, kada odemo da ga pogledamo vidimo da stablo nije zdravo, da je deformisanog oblika i isečeno, da je blizu nekih instalacija i objekta. Skoro smo imali dojavu da se kod "Depoa" u Bulevaru kralja Aleksandra nalazi lipa. Međutim, ona je bila stara i krive krošnje. Primetili smo da mnogi građani žele da u svojoj blizini imaju neko zakonom zaštićeno stablo verujući da će ih to zaštititi od graditelja stambenog i poslovnog prostora koji često i bez razloga seku drveće - kaže Snežana Antonijević.
TRI REŽIMA ZAŠTITE
Na samo oko 600 metara vazdušne linije od centa Beograda nalazi se Ratno ostrvo - područje kakvog nema u Evropi, a koje je pravi raj za ptice. Veliko ratno ostrvo ima tri režima zaštite. Prvi stepen je stroga zaštita, drugi je zona rekreacije, a treći podrazumeva zonu za turiste kakva je recimo plaža Lido.
DO 30 DANA ZATVORA
Inače postojeći republički Zakon o zaštiti prirode propisao je kazne za fizičko lice koje uznemirava, zlostavlja, ozleđuje i uništava faunu, odnosno razara njena staništa i uništava, kida ili na drugi način pustoši divlju floru, odnosno uništava i razara njena staništa. Za ovakvo ponašanje Zakon je predvideo kazne od 5.000 do 20.000 dinara i kaznu zatvora do 30 dana.
Steta sto Beograd nema makar jedan park kao sto ih ima na zapadu Evrope,Parizu,Rimu,tj park sa vestackim stenama,malim vodopadima,patkaùa,plovkama,labudovima i slicno,sve to se napravi ali treba malo osecaja za lepo i korisno,kod nas gde god zgodno mesto vidis tu -trafiku postavi!
Zalosno...
