Izvor: NoviMagazin.rs, 17.Mar.2015, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filipović: Ne želimo da budemo predgrađe Beograda već pravi grad
“Ovde vas niko neće pitati šta možete učiniti za Inđiju, već šta Inđija može učiniti za vas!” To je slogan opštine Inđija i logično prvo pitanje za njenog predsednika Petra Filipovića.
Šta to Inđija nudi ljudima, bilo da je reč o potencijalnim investitorima, stranim i domaćim, svojim sadašnjim žiteljima i onima koji dolaze u potrazi za boljim životom?
“To se odnosi na sve ljude dobre volje, ali ono što je za nas najvažnije jeste da imamo što >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << više investitora. U Inđiju je proteklih 10-12 godina došlo dvadesetak stranih investitora, imali smo više od 200 miliona evra grinfild investicija. To je, osim privrednog života, dovelo i do poboljšanja kvaliteta života ljudi, pa tako mi imamo i veštački priraštaj ljudi, migracije iz drugih delova Srbije, ljude koji su ovde došli zbog posla, zasnovali porodice i, nadam se, rešili da ovde zauvek žive”, kaže Petar Filipović za Novi magazin.
*Već ste dugo u vrhu lokalne samouprave. Šta je najvažnije za tu divnu vest – da ljudi dolaze, a ne odlaze?
Kvalitet života je preduslov, kako u komunalnom smislu, tako i u mogućnosti da se radi i zaradi. Reći ću vam da je naša prva investicija još 2003. godine bilo ulaganje u izgradnju Kulturnog centra – zašto? Želeli smo da Inđija koja je samo četrdesetak kilometara udaljena od Beograda ne postane predgrađe, već pravi grad sa svim značajnim sadržajima, da imamo i bioskop i bazen i dobru infrastrukturu. Sve ove godine to pokušavamo da razvijamo, ne samo u gradu, već i svim mesnim zajednicama, prigradskim naseljima i selima. Naša naseljena mesta imaju visok nivo infrastrukture i vodovod i kanalizaciju, gasnu mrežu, digitalne centre, IPTV. To je preduslov da ljudi dolaze i ostaju u Inđiji da žive.
*Tokom karijere bili ste u prilici da se često srećete sa ljudima u zemlji i posebno u inostranstvu. Šta su stereotipi kada se govori o lokalnoj samoupravi u Srbiji?
Ne možemo govoriti tako o stereotipima, jer se lokalne samouprave u Srbiji značajno razlikuju. Nama je bilo bitno da imamo efikasnu administraciju koja je okrenuta i prema investitorima, a još važnije prema građanima, da bude pravi servis ljudi koji ovde žive i rade. Sugrađani i privreda su ti koji plaćaju administraciju i imaju pravo na najbolju uslugu.
Imali smo privilegiju dobrog strateškog položaja između dva najveća grada i gledali smo da to maksimalno iskoristimo. Primetili smo još 2000, kad smo preuzeli vlast, tu tromu administraciju koja nije znala na koju stranu da se okrene i za godinu-dve sproveli smo sveobuhvatnu reformu administracije koja je postala brža i efikasnija.
*Među prvima ste uveli e-upravu?
Da, još 2002. godine prvi u Srbiji smo napravili otvoreni sistem šaltera. Naše uslužno prijemno odeljenje više nikome nije bauk ni novina, ali tada je to bila velika novost i inovacija. Građani su već tada u jednom prostoru mogli da reše sve svoje probleme. Radilo se i dalje, postoji sistem 48 kojim se u roku od 48 sati rešavaju problemi građana ili detektuje problem i daje odgovor kada će on biti rešen. Mi smo taj sistem instalirali 2003, a posle su ga preuzele mnoge opštine, ne samo u Srbiji, već i u regionu, Skoplje, Đevđelija, Celje…
Sistem je značajan i zato što na dnevnom nivou možemo da pratimo rad lokalnih javnih preduzeća i tako planiramo uštede u budžetu, pravimo planove za narednu godinu i period.
*Demografi predviđaju da će se Novi Sad i Beograd spojiti za nekoliko decenija, pa će Inđija biti u centru. Naglašavate prednosti takvog geografskog položaja, a ima li mana to što ste na pola puta?
Za poslovanje je taj položaj velika prednost, ali i za naše mlade koji se školuju u Beogradu i Novom Sadu i lako mogu da putuju.
Veoma je važno što možemo da se oslonimo i na Pokrajinu i na Republiku i nastojimo da iskoristimo tu poziciju, steknemo i ostvarimo što više kontakata; da konkurišemo za sredstva iz pokrajinskog budžeta namenjena razvoju lokalnih samouprava, ali imamo i odličnu saradnju sa ministarstvima.
Naravno, posebno je važno da se sve što nam je infrastrukturno potrebno nalazi nedaleko – aerodrom, smešteni smo između dva glavna autoputa, železnička pruga koja prolazi kroz grad.
*Mane preskačete?
Ima i mana, ali prednosti su značajnije.
*Budžet za ovu godinu je veći od tri milijarde, što je dosta za opštinu vaše veličine. Kako u ova dva meseca idu prihodi i rashodi?
Naš budžet za 2015. nije realan kad je reč o realizaciji u tom obimu, ali jednostavno neke stvari su morale da se nađu u njemu, recimo investicija u sportsku halu od 300 miliona dinara. Sve što je Uprava za kapitalna ulaganja planirala, mora da se nađe u budžetu. Realan budžet je kao i prošle godine 1,3-1,4 milijarde dinara, ali kad saberemo očekivanja od višeg nivoa dolazimo do te tri milijarde. Mi ove godine možemo do 1,3 da ulažemo; svake godine više od polovine budžeta je za investicije. Četvrtina za socijalno zbrinjavanje, a samo dvadesetak odsto odlazi na zarade zaposlenih.
*Koja prva velika investicija stiže?
Kriza je zahvatila i ovo područje i od 2011. se beleži pad investicija. Inđija će ove godine realizovati investiciju započetu prošle, to je dolazak indonežanske kompanije Indoadriatic Industry, koja se pod licencom Indofood bavi proizvodnjom supa. Uposliće novih 200 radnika. Ima interesovanja i Kipra za ulaganje, ali o tome kada bude nešto konkretnije.
*Jedna od rak-rana Srbije je nezaposlenost. Kako je kod vas?
Sve je to diskutabilno; na evidenciji imamo 3.800, ali deo među njima radi na crno, a na berzi su zbog zdravstvene zaštite. Deo ne traži posao, tako da nikada nemamo pravi podatak koliko je onih koji traže posao. Mi računamo da je 13-15 odsto stvarno nezaposlenih među radno sposobnim stanovništvom. To u odnosu na ostale ne deluje mnogo, ali uvek je mnogo.
