Izvor: Politika, 20.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropski trgovci tek na pragu srpske prestonice

Glavni grad još nije moderna trgovačka metropola, nedostaju evropski lanci, ali i planski razvoj trgovine koji će obezbediti ravnomerno snabdevanje i intenzivniju konkurenciju

Beograd kao najveći urbani i potrošački centar Srbije još nije postao moderna trgovačka metropola. Sa nepunim kvadratom prodajnog prostora po stanovniku poprilično zaostaje za gotovo svim evropskim gradovima. Tržište je još nezasićeno i do sadasu ga zaobilazili veliki evropski lanci poput britanskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Teska”, nemačkog „Lidla”, „Aldija” i „Reve”, austrijskog „Interšpara”, francuskog „Kerfura” i „Kore”.

Glavni grad značajno odskače od proseka Srbije u razvijenosti trgovine. Međutim i dalje zaostaje za prestonicama najrazvijenijih tranzicionih zemalja kao što su Prag i Budimpešta, ali i za Bečom, Ljubljanom i Zagrebom.

– Trgovina se do sada u velikoj meri razvijala spontano i neplanski u našem gradu. Čak 80 odsto maloprodajne mreže smešteno je u samo tri opštine – Novi Beograd, Zemun i Palilula – kaže dr Stipe Lovreta, autor Strategije razvoja trgovine Beograda.

Nedopustivo je, kako kaže, da pojedine opštine poput Rakovice ili Čukarice sa velikim brojem stanovnika nemaju nijedan hipermarket. Trgovinska mreža gotovo da ne postoji u istočnom delu grada.

Prosečnom kupcu danas se, u odnosu na period od pre osam godina, čini da Beograd ima dovoljno trgovina. Mnogi su saglasni da lanci koji su stigli iz najbližeg okruženja nisu doneli mnogo novina u odnosu na ono što nam je ponudio najveći domaći trgovac „Delta maloprodaja”. Izuzetak je „Metro”, treći svetski lanac po veličini koji je Beogradu osim značajnih ulaganja doneo i nov koncept – trgovina za profesionalne kupce.

U poređenju sa razvijenijim gradovima zemalja u tranziciji Beograd još nije osetio razigranost tržišta. Postoji jak domaći lanac koji posluje po modelu strane konkurencije i u svim formatima od specijalizovane ekskluzivne radnje do hipermarketa. Nedostaje još nekoliko jakih trgovačkih igrača i kupci bi konačno trebalo da osete šta znači profitirati u zdravoj tržišnoj utakmici.

Među prvima stigao je slovenački „Merkator”, zatim grčki „Vero”, „Intereks”, deo francuskog „Intermaršea”, hrvatska „Ideja”, „Metro” hipermarket za profesionalne kupce, „Tuš” supermarketi, kao i „Pevec”, novi lanac iz Hrvatske. „Pevec” grupa je u ovu grinfild investiciju uložila 40 miliona evra i otvoriće još jedan objekat na Bežanijskoj kosi, a onda u svakom gradu u Srbiji koji ima više od 100 000 stanovnika. Glavni grad je već dobio i novi koncept Robnih kuća „Beograd” čijim kapitalom sada upravlja kompanija „Verano”.

– Prva faza razvoja trgovine kada na tržište dolaze lanci iz neposrednog okruženja je pri kraju. Beograd je u drugoj etapi kada se očekuje dolazak ozbiljnijih igrača. Ona je, u stvari, počela sa dolaskom „Metroa”, najavljuje se ulazak „Ikee” i „Špara”, a govori se i o mogućnosti da većinski paket „Merkatora” kupi francuski „Kerfur” – kaže prof Lovreta.

Glavni grad danas ima oko 13.000 maloprodajnih objekata, trećina je prehrambenih. Trgovinska mreža je, po mišljenju ekonomista, usitnjena i nedostaju diskontni objekti. Prema Strategiji razvoja trgovine, Beograd će u narednih desetak godina dobiti tri velika robno-transportna centra i pet šoping molova uglavnom u delovima grada koji su sada „nepokriveni”.

Iskustva trgovaca pokazuju da je veliki broj kupovina i dalje u malim radnjama u komšiluku koje su, inače, preskupe za naš skroman budžet, jer posluju sa previsokim maržama. Beograd je među malobrojnim gradovima u kojem su ove radnje opstale bez obzira na razvoj velikih trgovinskih lanaca.

– Jedan od razloga je i lenjost ovdašnjih kupaca, ali i činjenica da nismo potrošači koji umeju da štede. Hard diskonti su se najviše odomaćili kod Nemaca, jer su oni vrlo disciplinovani i kupuju tamo gde je najpovoljnije – kaže Rajko Mandić, direktor „Delta maksi” Srbija. Ovdašnji kupci veliki deo dnevne nabavke obavljaju upravo u najskupljim radnjama, što je na mesečnom nivou prevelik trošak u porodičnom budžetu.

Anketa među potrošačima je pokazala nešto drugačiju sliku. Čak 50 odsto ispitanika u kupovinu ide preko Save, a 40 odsto ide u nabavku svakodnevno što je nepraktično i iziskuje i vreme i novac.

Strategija razvoja trgovine je pokazala da se struktura maloprodaje u Srbiji značajno promenila u poslednjih osam godina. Učešće modernih trgovinskih formata u maloprodajnoj mreži kao što su hipermarketi i supermarketi se značajno povećalo, a smanjen je udeo malih trgovinskih radnji. U Beogradu je ova pojava još izraženija, jer su skoro sve kompanije domaće i strane prvo otvarale svoje moderne objekte u prestonici, a zatim se širile po Srbiji. Naravno, ima i izuzetaka kao što su „Intereks” i „Tuš” koji su objekte najpre otvarali u drugim gradovima, ali je ipak centar investiranja bio i ostao Beograd.

Srpska prestonica još nestrpljivo očekuje jedan diskontni centar. Trgovci ne kriju da je nemački „Lidl” jedan od najopasnijih konkurenata. Ovaj lanac ima izuzetno niske cene, pogotovo prehrambenih proizvoda. Već je stigao u Hrvatsku, gde je od kraja prošle godine za nekoliko meseci otvorio 27 objekata. On ima sedam hiljada trgovina u 22 zemlje Evrope. Tajna njihovih niskih cena je u malim ulaganjima u enterijer, minimalnoj usluzi pošto se roba kupuje iz kutija. Ovaj koncept trgovine pokazao se vrlo uspešnim pogotovo na tržištima sa slabijom kupovnom moći.

Zašto strana konkurencija već nije u Srbiji, zašto se veliki trgovinski evropski lanci ne otimaju o vredno tržište Srbije? Razloga je, kažu, ekonomisti, mnogo, ali taj trenutak kada će većina velikih pokucati i na vrata Beograda nije daleko. Možda već od sledeće godine. Jedna od prepreka može da bude i spora administracija. Statistika je pokazala da je Beograd nepovoljniji za poslovanje, pa i investicije u trgovini. Nedavno objavljen izveštaj Svetske banke o poslovanju u gradovima jugoistočne Evrope pokazao je da su uslovi bolji u gradovima u unutrašnjosti nego u Beogradu, jer se većina administrativnih procedura obavlja brže, jeftinije i jednostavnije.

Jelica Antelj

[objavljeno: 21/12/2008]

Nastavak na Politika...