Izvor: Studio B, 03.Okt.2011, 19:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski dan autizma
Na 110 novorođenih beba u svetu, rodi se jedno dete sa autizmom.
U Srbiji, prema evidenciji republičkog udruženja za pomoć osobama sa autizmom, živi oko 2,5 hiljade ljudi sa tim razvojnim poremećajem, ali sumnja se da je taj broj i znatno veći. Oni kao i njihovi roditelji, osim sa predrasudama u društvu, suočavaju se i sa nedostatkom smeštaja, brige i neophodne pomoći.
Zbog toga su, povodom obeležavanja Evropskog dana autizma, podsetili da u Srbiji još uvek >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << nema institucionalnog rešenja za ovu vrlo osetljivu populaciju dece i odraslih.
Samostalan život van institucija, bez pomoći i stalnog nadzora, za njih nije moguć. Iako im je porodica glavna podrška i utočište, osobe sa autizmom moraju da prolaze kroz radne terapije, praćeni budnim okom defektologa i negovatelja, kako bi se donekle uklopili u okolinu i na određen način funkcionisali.
Iako su odavno prerasli uzrast, prostor i program dnevnog boravka za decu i omladinu, Goran, Igor, Filip i Boban, svakodnevno su tu. Druženje sa nastavnikom Miletom i njegova podrška im je od neprocenljivog značaja. Kao i za njihove roditelje, koji ih u boravak dovode, ali i brinu o njima, uprkos zdravstvenim problemima, starosti i nemoći koja ih sustiže.
- Prirodno je da roditelji neće da nadžive svoju decu, zna se da osobe sa autizmom imaju normalan životni vek, a roditelji nasuprot imaju skraćen životni vek, jer je teško živeti sa autizmom, nemamo praznik, ni Novu godinu, ja 30 godina nisam prespavala celu noć, kaže Dragica Daljević, roditelj.
Kako ne postoji ni servis povremenog i privremenog čuvanja, pitanje kuda sa decom, koja su već uveliko odrasli ljudi, sve ih više steže. Za to vreme na usluge dnevnog boravka čekaju i drugi roditelji.
- Sad je urgentno rešavati pitanje odraslih da bi rešavali i problem mlađe populacije, svi dnevni boravci moraju da budu prohodni, a nisu, jer ovde smo stali i nemamo kud sa odraslima, dodaje Dragica Daljević.
Postoji samo jedan stacionar za trajni smeštaj dece i omladine u Zemunu, u kome boravi oko 50 osoba sa autizmom iz cele Srbije, što svakako nije dovoljno za sve potencijalne korisnike.
- Definitivno je potrebno napraviti jedan centar za autizam sa stanovanjem uz podršku, povremenim i privremenim čuvanjem i radnim centrom unutra, jer to je njihov život budući, da bi se olakšalo biološkoj porodici da može što duže da poživi, istakao je još jedan roditelj, Mirko Gojić.
U slučaju smrti roditelja, osobe sa autizmom uglavnom završavaju u nekoj instituciji zatvorenog tipa po urgentnom postupku. Takvo naglo prekidanje rehabilitacionog procesa, promena navika i okruženja, uglavnom dovede do agresije, autoagresije i zaboravljanja svega što su do tada naučili.
- Suština je da se moraju obezbediti kapaciteti gde će se smeštati osobe sa autizmom, kao način da se prilagode njihovim potrebama, da budu humani, da mogu da se angažuju u zaštitnim radionicama, da im se život kvalitativno oplemeni, rekao je Predrag Žeželj, pomoćnik direktora centra za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometen u razvoju.
Bolji kvalitet života pokušavaju da im pruže i u dnevnom boravku, kroz svakodnevnu socijalizaciju, izlascima do crkve, Ade, bazena, ali i restorana, gde sa nastavnicima bar jednom nedeljno svrate, što je rezultat dugogodišnjeg rada sa njima, koji bi trebalo nastaviti, uz što veću podršku i u što adekvatnijim uslovima.
