Izvor: Politika, 27.Apr.2012, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Džem iz laboratorije bolji od bakinog

Stručnjaci Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu godinu dana rade na razvoju tehnologije za preradu jagodičastog voća. – Imaju strateškog partnera zainteresovanog da uloži u proizvodnju originalnog proizvoda

Jedinstveni džem od jagoda, kupina ili malina poreklom iz Arilja i Čačka, bez konzervansa, sa većim sadržajem minerala, vitamina i proteina nego što ga ima u svežem voću, mogao bi već krajem ove godine da se nađe na domaćem i svetskom tržištu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Stručnjaci Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu godinu dana rade na razvoju tehnologije za preradu jagodičastog voća i već sada imaju strateškog partnera koji je zainteresovan da uloži u proizvodnju njihovog originalnog proizvoda.

Kako objašnjava dr Branislav Simonović, direktor instituta, ideja naučnih saradnika bila je da se u džemu sačuvaju sve biološki vredne komponente ploda.

– Uspeli smo da demantujemo izreku da je sve što su pravile naše bake najbolje. U njihovim receptima, voće se ukuvava dok mu „ne izađe duša”. Naša koncepcija je da sačuvamo ono najbolje u voću tako što ga tretiramo na niskim temperaturama i tako dobijamo proizvode koji su koncentrati prirodne maline, kupine i jagode – objašnjava dr Simonović. 

U džemu od čačanskih jagoda i ariljskih malina i kupina nema dodatog pektina, niti konzervansa. Voće je koncentrovano, iz njega je izvučena voda, a džem miriše kao sveže voće i ima za nijansu drugačiju boju.

– Ovakav proizvod ne postoji natržištu. Izabrali smo jagodičasto voće jer je Srbija po njemu prepoznatljiva. Gotovo 100.000 tona neprerađene maline se izvozi iz zemlje, ali je njena cena dosta niža nego kad bi se obradila – ističe direktor instituta, podsećajući da je u jedinstvenom džemu od kupina ili malina seme odvojeno, dok kod jagoda taj postupak nije bio moguć.

– Sve komponente iz semena koje su korisne za zdravlje planiramo da vratimo u gotov proizvod, sem celulozne opne. Ovo jedino nije izvodljivo s jagodama, jer je seme suviše sitno i mekano – precizira dr Simonović.

----------------------------------------------------

Četvorogodišnji projekat

Projekat čija je realizacija počela pre 12 meseci trajaće još tri godine. Deo koji se tiče uticaja sorte i vrste gajenja jagodičastog voća sprovodi se u saradnji sa Institutom za voćarstvo iz Čačka (oni rade deo koji se odnosi na vrste gajenja malina, kupina i jagoda, delom i borovnica). Drugi se tiče tehnologije za preradu ove vrste voća, a treći na moguće dobre uticaje proizvoda iz jagodičastog voća na zdravlje (saradnja sa Onkološkim institutom jer je dokazano da malina ima antikancerogeno dejstvo). To što projekat traje još tri godine ne dovodi u pitanje da li će proizvod instituta biti plasiran na tržište hrane krajem 2012.

----------------------------------------------------

Prerada pivarskog kvasca i surutke

U poslednjih desetak godina, stručnjaci Instituta za opštu i fizičku hemiju bave se razvojem novih tehnologija u preradi poljoprivrednih proizvoda. Ideja je da se otpad iz industrijski prerađene hrane iskoristi za dobijanje biološki vrednih proizvoda. Tako su razvili tehnologiju za proizvodnju pivarskog kvasca (bogat vitaminima, mineralima, delom proteinima) koji se inače baca i zagađuje vodu. Od tog kvasca napravili su preparat za regulaciju nivoa šećera u krvi koji je klinički ispitan na VMA i u Centru za dijabetes u Republici Srpskoj. Razvili su i tehnologiju za proizvodnju surutke (bogata laktozom, mineralima, vitaminima) koja nastaje pri proizvodnji sira, a takođe se baca.

M. Brakočević

objavljeno: 28.04.2012

Nastavak na Politika...