Izvor: Politika, 06.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvorane ustupaju mesto bazarima
Prema podacima "Beograd-filma", u prvoj polovini ove godine svega 60.654 posetioca. – Radi samo jedna letnja bašta, a gledanje filmova iz automobila nemoguća misija
Bioskopi više nisu mesta gde se gledaju filmovi. Stara, tužna priča potvrđuje da, sem dva moderna sinepleksa – "Roda" i "Takvud", koji su manje-više posećeni, kao i sale Doma sindikata, ostale prestoničke dvorane, nažalost, zvrje prazne, ili su surovo otuđene od osnovne namene. Od ukupno 12 objekata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "Beograd-filma", koji je svojevremeno slovio za najvećeg prikazivača pokretnih slika, od pre nekoliko dana ljubiteljima filmske umetnosti na raspolaganju su ostali bioskopi "Balkan", "Jadran", "Zvezda", "Kozara" i "Partizan". Dok preostalih nekoliko dvorana čeka bolje dane, najavljene ovogodišnjom privatizacijom, od pre dva-tri dana zavese su definitivno spuštene i u bioskopima "20. oktobar", "Odeon" i "Kosmaj". Nadležni kažu da je razlog zatvaranja taj što već izvesno vreme maltene nijedan posetilac nije kročio u ova zdanja. Šta će biti sa tim nekada kultnim mestima još niko ne može sa sigurnošću da kaže. Kada bi, poput ostalih zemalja u svetu, na državnom nivou neko vodio brigu o opstanku bioskopa, onda se ovakve stvari ne bi dešavale, ističu nadležni.
U holu nekadašnje kino-sale "Drina", u Ulici despota Stefana, maltene do juče prodavane su čarape i raznorazne krpice, a sada će taj prostor biti pretvoren u kazino. Novobeogradski bioskop "Fontana" je od decembra prošle godine pod katancem, jer su ga lokalni huligani uništili. Ne radi ni čuvena "Jugoslavija", pa tako najmnogoljudnija gradska opština nema nijednu salu u kojoj bi se prikazivali filmovi. Ista muka muči i Zemunce. Opštinske vlasti su, tvrde u "Beograd-filmu", početkom ove godine bukvalno na silu prisvojile dvoranu bioskopa "Central", da bi na tom mestu ubrzo potom bio otvoren bazar. Kao da ih ima malo u gradu!
Prema podacima "Beograd-filma", u prvoj polovini ove godine bioskope je posetilo svega 60.654 gledaoca, dok je u istom periodu minule godine taj broj bio dvostruko veći. Postoje brojni razlozi zbog kojih sugrađani sve manje posećuju bioskopske dvorane. Loše, prilično "musave" kopije od sto dinara i dalje su, doduše nelojalna, konkurencija velikom platnu.
– Dok piraterija "cveta", a karte nisu nimalo jevtine, šansa za opstanak gradskih bioskopa gotovo da i ne postoji. Budući da je "Beograd-film" društveno preduzeće koje ne dobija gotovo nikakvu pomoć od države, rukovodstvo je prinuđeno da se snalazi na razne načine, najčešće izdavajući prostorije. Pojedini objekti, a najčešće bioskopska predvorja, u međuvremenu su dobili novu namenu, jer se dešavalo da se danima ne proda nijedna ulaznica za projekciju – objašnjava Miroslav Cenić, novi direktor preduzeća "Beograd-film". U nekim bioskopima cepkaroši karata puštaju posetioce bez ulaznica da pogledaju projekciju, a svojevremeno su ispred sale Muzeja jugoslovenske kinoteke, koja je kako-tako posećena, zaposleni vukli prolaznike za rukav da uđu u dvoranu.
Zastrašujući je podatak da u glavnom gradu trenutno ima manje aktivnih bioskopa nego davne 1964. godine. Njihovo zlatno vreme trajalo je do sredine osamdesetih godina. Kada u Beogradu godišnje bude prodato 17.500.000 ulaznica, kao što je to slučaj sa Irskom, onda ćemo moći da kažemo da se tradicija gledanja filmova na velikom platnu vratila u punom sjaju. Prema rečima Zorana Cvetanovića, vlasnika privatnog bioskopa "Roda", i predsednika Asocijacije prikazivača, prošlogodišnji podaci o posećenosti pokazuju da je svega 1.200.000 sugrađana odgledalo filmove na velikom platnu, dok na nivou zemlje taj broj iznosi 2.500.000 gledalaca.
– Svaki treći Srbin samo jednom godišnje ode u bioskop. Tome kumuju nezaustavljiva piraterija, slaba kupovna moć građana i neuređene dvorane. Ako se uzme u obzir činjenica da većina dvorana nema valjanu opremu, da umesto stereo zvuka etrom caruje takozvani monozvuk, da su filmska platna najčešće prljava, onda ni ne čudi što ljudi gledaju filmove kod kuće – objašnjava Cvetanović.
Interesantan je i podatak da u prestonici postoji samo jedna letnja bioskopska bašta i to u sinepleksu "Roda" na Banovom brdu. Šezdesetih godina bilo ih je čak 25. Do prošle godine u "Zvezdi" su puštani filmovi pod otvorenim nebom, a najveće platno na Balkanu do pre dve-tri godine krasilo je teren FK "Partizan". Posetioci su ne tako davno hrlili i na projekcije u Tašmajdan, prostor kod Muzeja savremene umetnosti i na krov Doma Vojske. Ta lepa letnja navika odjednom je nestala, kaže Cvetanović, a gledanje pokretnih slika sa celuloidne trake danas je zamenjeno odlaskom na neka druga mesta. Ako baš požele, sugrađani se radije odlučuju da slobodno vreme provedu u klimatizovanom prostoru bioskopskih dvorana. Budući da ni letnje bašte nisu uspele da privuku dovoljno publike, malobrojni filmofili, logično, neće moći da računaju ni na otvaranje prvog takozvanog drajv in bioskopa u zemlji. Ideja o gledanju filmova iz automobila, što je prava poslastica za mlađanu američku populaciju, ostala je u našoj zemlji bez ikakve potpore. Svojevremeno je glumac Tihomir Arsić imao plan da otvori ovakav bioskop na parkiralištu "Obilićev venac", a početkom devedesetih Zoran Cvetanović želeo je da Beograđanima ponudi ovakvu vrstu razonode na Adi Ciganliji.
– Siguran sam da takav bioskop ne bi imao publiku, a obaška to što je za takvu ideju potrebno uložiti ogromnu količinu novca – kaže naš sagovornik.
Stručnjaci iz bioskopske industrije saglasni su da bi privatizacija umnogome popravila hronično loše stanje bioskopa. Takvim potezom države poseta bioskopima, doslovno rečeno zaboravljenim okupljalištima za koje se nekada davno tražila karta više, zasigurno bila bi veća.
Marija Brakočević
[objavljeno: 06.08.2006.]
