Izvor: Blic, 24.Jun.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve duše zemunske obale
Dva su lica zemunskog Dunava. Jedno je divlje, neuređeno, čini se vekovima netaknuto i kao da ga nema ni u jednom spisu. Drugo je urbano, pod budnim okom posetilaca i planera, od koga svi mnogo očekuju. Ta dva lica zemunske obale turistička su duša Beograda, koja emotivno vezuje svakog ko u njoj boravi.
Da li zbog splavova, načičkanih restorančića, neizčezlog austougarskog ambijenta ili Ostrva o kome se ispredaju legende, obala jedne od najlepših evropskih reka, koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dužinom od sedam kilometara protiče kroz sam grad, fascinira svakog ko u njega svrati. Pogledu sa Dunava ne mogu da izmaknu ni najstarije crkve u Beogradu, niti naselje kuća, koje su vekovima pripadale ribarima, zanatlijama i piljarima. Ovo, staro jezgro Zemuna, koje i danas ima isti onaj ambijent i živi posebnom atmosferom, kao da samo geografski pripada modernoj metropoli.
Neiskorišćena lepota
Ako se krene nizvodno zemunskim Dunavom osim blage divljine, nad kojom se visoko naziru vile, uočiće se po koja sojenica i improvizovani restorani, za slučaj da neko naleti u kraj, od kojeg, čini se, ruke nisu digle samo šljunkare. Nanizane barže i brodovi, crpe od Dunava sve što iscrpeti mogu. Nalete ponekad i kajakaši, sretnu se ribari, čuju se i zvuci motornih čamaca... Ipak, ovaj deo zemunske obale odiše zapuštenošću i nemarom ljudi koji žive visoko iznad njega.
Žive u luksuznim kućama, voze skupe automobile, a niz greben bacaju đubre. Možda misle, voda će ga lakše odneti, nego oni u kontejnere. Na deponiju se nailazi i stotinak metara dalje, pa tako redom. Reka će lakše odneti i otpadne vode, koje se iz Zemuna, u ovom njegovom delu, direktno spuštaju u Dunav.
Nizvodno se stiže i do „Široke staze", kultne kafane u kojoj se, kažu, sprema odlična riba. Iako se nalazi u zemunskoj nedođiji, do nje, se osim Dunavom, može relativno lako stići iz Gornjeg grada.
Zemunski kej
Spuštajući se dalje Dunavom, počinju da se naziru i obrisi civilizacije. Malo više kuća, brodića i napora nadležnih u Gradu. I onda, odjednom bljesak - nov nasip u blizini Stare kapetanije i Carinarnice. Nedavno izgrađen, dužine 350 metara, sa uloženih nešto više od milion evra. Najavljena je i izgradnja novog bedema, koji će pokriti još 450 metara neutvrđene zemunske obale.
- Stari Zemunski kej utvrđen je s početkom 20. veka i još se dobro drži. Sumnjam da će ovaj novi, našimikani i lep na oko toliko izdržati. Čini se da je i pomalo mrtav. Nema stubova za čamce - kaže Zemunac Đorđe Radovanović.
I tamo gde završava novoizgrađeni zemunski nasip počinje „Stara kapetanija", dominantna u prostoru i vremenu. Nekada popularna sala za venčanja, a danas za umetnike nezaobilazna galerija, boemima neizbežna kafana i restoran.
Nizvodno se stiže do Velikog ratnog ostrva, potencijalnog blaga Beograda i Zemuna, koje razdvaja Dunav na rukavac. Zaštićeno stanište ptica, a leti neuređena plaža „Lido", oduševljava goste Beograda, željne gotovo netaknute prirode.
Legenda o Ostrvu
Ne postoji podatak kad je Ostrvo tačno nastalo, ali je poznato da živi vekovima. Postoji legenda da je učvršćeno kad su na ovom delu Dunava potonula tri velika broda, oko kojih se sakupljao mulj. Međutim, ovo predanje nikad nije potvrđeno.
- Austrougarska se sa Dunava branila od najezde Turaka. Smatralo se da je najidealnija pozicija za odbranu upravo Veliko ratno ostrvo, pa su se austrougarske snage koncentrisale na njemu. Tako je i dobilo naziv - priča Đorđe.
U rukavcu Dunava svoje mesto je našlo stotine čamaca i desetak splavova, koje remete tok reke i značajno je usporavaju. Osamdesetih godina na ovom delu Dunava održano je Svetsko prvenstvo u moto nautici, a danas je to, zbog niskog vodostaja, nemoguće i zamisliti. Kako vreme prolazi, zemunski rukavac je sve plići i plići. Godinama se skupljao mulj, a mnogi Zemunci tvrde da je to zbog prisustva velikog broja splavova i nebrige nadležnih. Oni upozoravaju da, ukoliko se nešto hitno ne promeni, postoji opasnost da Veliko ratno ostrvo ubrzo postane poluostrvo.
SUTRA: DORĆOL SA DUNAVA
Veliko ratno ostrvo
-Prostire se na površini od 2,11 kilometara kvadratnih
-Kroz njega protiče kanal „Galijaš", dužine od 0,24 kilometra kvadratna
-Dve trećine Ostrva je prirodni rezervat ptica i riba
Dunav
-druga reka po veličini u Evropi
-dužine je 2.850 kilometara
-kroz Beograd protiče 53 kilometra Dunava
-prolazi još kroz Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku i Ukrajinu
