Izvor: Politika, 16.Dec.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvanaest „ispravnih” splavova na Dunavu i Savi
Uredna registracija garantuje bezbednost od požara i drugih opasnosti. – Osiguravajuća društva oklevaju da izdaju polise
Vlasnici splavova redovno moraju da brinu zbog razuzdanih i pijanih gostiju, među kojima se lako nađu i oni koji su spremni na olake svađe i razračunavanje pesnicama, pa i noževima i pištoljima. U poslednje vreme, međutim, rečnim ugostiteljima strah uteruju i učestali požari na klubovima na vodi.
Osim kultnog lokala „Crni panteri”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je izgoreo minulog vikenda, još dva splava su plamtela u proteklih mesec dana. Gostiju u tim trenucima nije bilo ni na jednom i niko nije stradao, ali mere bezbednosti na dobrom delu splavova su takve da ni pogibija posetilaca ne bi bila iznenađenje. Kako gužva koja zasipa splavove svake noći nije ništa u poređenju sa krkljancem koji će na „izvikanim” klubovima na vodi „izbiti” kada padne novogodišnja noć, pravo je vreme da se vlasnici zamisle da li su osigurali bezbednost svojih gostiju.
Garanciju da nema rizika za ljubitelje noćnog života mogla bi da pruži uredna registracija splavova, koju je nemoguće sprovesti dok komisija stručnjaka ne potvrdi da je plovilo bezbedno, objašnjavaju ugostitelji. Ako je to kriterijum, od svih splavova u Beogradu opasnost ne preti, kako navode u Lučkoj kapetaniji, na svega 12, koliko je zatražilo i dobilo registraciju. Doduše, još dva su pri kraju ove procedure.
– Molimo sve koji nameravaju da Novu godinu dočekaju na splavu da provere spisak registrovanih plovnih objekata u Lučkoj kapetaniji. Naročito upozoravamo na pozive za novogodišnje krstarenje, koji su razglašeni na sve strane iako samo četiri plovila, „Sirona”, „Danuvie”, „Carpe diem”i „Danka”, imaju dozvolu za prevoz putnika. Mi ne možemo da stignemo na sva potencijalno opasna mesta, tim pre što smo, zbog udara košave i visokog vodostaja, praktično u vanrednom stanju – upozorava Ivan Jovanović, načelnik Kapetanije.
Splavovi moraju imati valjan projekat, protivpožarni elaborat, atestirane vatrogasne aparate i ljudstvo obučeno da pravilno reaguje ako „bljune” vatra. Pojedini klubovi na vodi unajmljuju firme koje periodično proveravaju da li se održavaju sve mere predostrožnosti.
– Do marta, kada su ih inspektori popisivali, jedva da se ijedan splav interesovao za taj tip usluga, samo oni koji su i ranije imali muka sa inspektorima ili su ih zadesili požari. Ne naplaćujemo mnogo, tako da to ne može biti izgovor, ali mnogi neće da daju ni paru ako ih na to ne nateraju – kaže Nenad Marinković, vlasnik preduzeća „Vatroteh”.
Splavari se ipak žale na visoke troškove i tvrde da bi mnogo više njihovih kolega plaćalo skupu registraciju kada bi od grada barem nešto dobili zauzvrat.
– Registracija je nužna i mi smo je prošli, ali od nje nemamo ništa. Momci iz Rečne policije su sjajni ali ne raspolažu brodom koji može da gasi požare – priča vlasnik poznatog kluba na vodi koji je želeo da ostane anoniman.
Osim što nema broda koji bi pritekao u pomoć, gosti bi sa zapaljenog splava morali da beže tako što bi skakali u vodu ili se međusobno gazili kako bi pobegli na kopno. Skakati u ledenu vodu iz zagrejane prostorije, „podgrejan” alkoholom, nije način na koji je preporučljivo spasavati se, dok će izlaz na kopno, često jedini, biti zatrpan ljudima u panici.
– Problem je što nema preciznih standarda za gradnju i protivpožarnu zaštitu ovakvih objekata. Uzmite splav koji prima 1.700 osoba i poredite ga sa novosadskim pozorištem u koje staje 1.000 posetilaca, ima tri izlaza i nije ispunjeno pripitim ljudima – rekao je Ivan Jovanović.
S obzirom na sve što može da pođe naopako, nije čudno što osiguravajuća društva oklevaju da izdaju polise klubovima na vodi. Toma Jovanović iz „Crnih pantera” kaže da njihov splav, star 30 godina, nijedna osiguravajuća kompanija nije htela da uzme pod okrilje.
– Na kraju smo odustali od osiguranja tako da sad nemamo nikoga ko bi nam nadoknadio štetu. Oni su bili voljni da izdaju polise samo splavovima vrednim na milione, kao onim kod hotela „Jugoslavija” – objašnjava Jovanović.
On dodaje i da je potrebno da „Elektrodistribucija Beograd” dovede u red potes Save gde se nalazio splav „Crni panteri ”. Prema njegovim rečima, taj deo obale se tek sređuje, električni stubovi su istrošeni i kablovi vise nad vodom, što uvećava rizik.
V. Vukasović
[objavljeno: 16/12/2008]
.jpg)
