Izvor: Blic, 25.Jan.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva veka u prašnjavom zvoniku
„Ajde, momci, napred vojsko, ajde, Bože pomozi! Nema mnogo struje, sijalice su male, nećete moći dugo da ostanete" - uzvikivao je je juče u zvoniku Crkve svetog Marka protojerej Trajan Kojić, bodreći stručni tim Arhiva Srbije. Oni su, prema nedavno potpisanom protokolu sa Srpskom pravoslavnom crkvom o zaštiti njihove građe, upravo započeli sređivanje knjiga i spisa zatočenih već deceniju i po u ovom zvoniku.
- Konačno su se stekli uslovi da se spisi zbrinu. Svi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smo mi bili zbunjeni time što je ova dragocena arhivska građa ovde dospela. I svi episkopi. Kad god se formira Sinod, dođu i izviču se na nas, k’o da smo mi krivi što je to tako stajalo. Godinama je to bila naša muka. Brinuo sam, nije lako, ne daj Bože da se nešto desi. Dođu majstori, popravljaju krov, dovoljno je da neko baci šibicu... A tek kad smo napravili gorionike za sveće, pa izveli ventilaciju, nisam mogao da spavam od straha. Velika je to muka... - jada se starešina Crkve svetog Marka.
Srpska pravoslavna crkva i Arhiv Srbije decenijama nisu uspevali da postignu sporazum o očuvanju važnih spisa, među kojima je građa Mitropolije Beogradske iz 19. i 20. veka i eparhija koje su njoj pripadale: šabačke, užičke, timočke i niške, kao i građa Beogradske crkvene opštine.
Neke knjige su izuzetno stare, ali su nabacane na gomili, između njih su nekakve limenke i prazne kutije od cigareta, bista nepoznate osobe zalutala tu, niko ne zna odakle... Ko bi rekao da se tu „čuva" skoro dva veka naše istorije i odgovori na pitanja kako se pre više od sto godina živelo, venčavalo, rađalo i umiralo u Srbiji, šta je 1874. godine mitropolit Mihailo pisao prijateljima iz panslavističkog pokreta u Rusiji, kako je delao Beogradski duhovni sud u 19. veku, kako su osmišljani stanovi i dućani zgrade u nekadašnjoj Aleksandrovoj ulici u Beogradu, šta se sve dešavalo u crkavama i manastirima stradalim u požaru, kako su se pravili koševi, ambari, podizali vinogradi...
Deo građe je u kutijama, vidi se da je neko pokušavao da je sredi i sačuva.
- Bio je jedan radnik iz službe crkvene, Novil Ilić, kasnije đakon u crkvi, koji je bio zaposlen da to radi. Pošto su uslovi dosta teški, i leti i zimi je jako hladno, on je radio koliko je mogao, sada već nije na ovom svetu. Ima tu čak i dokumenata iz 14. i 15. veka, samo što mi sada zaista ne znamo kompletnu sadržinu građe. Naročito će biti važni spisi o crkvenoj imovini kad se usvoji Zakon o restituciji. Tu se čuva sve, može da se vidi kad je šta uzeto - kaže profesor Bogoslovskog fakulteta dr Predrag Puzović, koji je zadužen za sređivanje ovog arhiva ispred Srpske pravoslavne crkve.
Po njegovim rečima, jedno vreme se mislilo da zvonik Crkve svetog Marka može biti izvanredan prostor za arhiv.
- Zato je građa tu i prebačena tokom devedesetih godina prošlog veka, kad je u zgradi Patrijaršije, gde je do tada čuvana, otvorena štamparija. Ali i Crkva svetog Marka još stoji nedovršena, te je arhiv otišao u drugi plan, dodaje Puzović.
Radnici Arhiva se sa prašinom nekako i mogu da izbore, imaju maske, ali hladno je, pa neće moći da rade više od četiri sata dnevno. Potom dolazi čišćenje, dezinfekcija, odvajanje „zdrave" od „bolesne"građe.
- Očekivala sam, moram priznati, da je građa u gorem stanju. Slušala sam mnoge priče o tome kako su uletali golubovi kroz polomljene prozore i kako je veći deo građe bespovratno vlagom oštećen. Našla sam jednu knjigu sa gljivama, izgleda kao da je bila u vodi, deo građe je vezivan kanapima, a kanap oštećuje papir, ali kod većine dokumenata problem je jedino prašina. Kanapom se uvezuje građa kada je u pitanju hitna evakuacija i privremeno skladištenje. Očigledno su nadležni mislili da će se to brzo srediti - kaže Snežana Gajić, konzervator u Arhivu Srbije.
Građa će biti preneta u prostor Biblioteke stare zgrade Bogoslovskog fakulteta, gde će biti privremeno zbrinuta, dok se ne nađe prostor za Arhiv Srpske pravoslavne crkve.
Nova era za istoriju
Mislim da je ovo nova era za nas istoričare. Neka istraživačka intuicija mi govori da ovde ima izuzetno vrednih dokumenata, koji se odnose na stanovništvo. Biće značajno ukoliko nađemo spiskove stanovništva, nedostaju nam popisi stanovništva iz tog vremena - kaže Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije.
Neophodna zgrada za crkveni arhiv
Najveći deo srednjovekovnih crkvenih dokumenata i prepiske čuva se u Hilandaru, Dečanima, Studenici, Pećkoj patrijaršiji, dok se deo građe koja se odnosi na Srbe preko Save i Dunava nalazi u Patrijaršiskom arhivu u Sremskim Karlovcima. Arhivska crkvena građa od 1920. do danas čuva se u Patrijaršiji, ali ni tamo nema odgovarajućih prostorija.
- Veliki deo srednjovekovne crkvene građe je propao usled ratnih prilika, ali dobar i iz neznanja i nebrige ljudi kojima su ti dokumenti bili povereni. Nažalost, građa Beogradske mitropolije koja nikada nije imala adekvatnu zgradu ni prostor, prošla je najgore - kaže Predrag Puzović.
On smatra da je veliki problem za crkvu smeštaj arhivske građe i da bi idealno rešenje bila izgradnja novog namenskog objekta za njeno zbrinjavanje.
