Izvor: Politika, 26.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drži beton dok majstori odu
Posle tri meseca od kada su radnici napustili lokaciju, oštećene pešačke staze, a ulaz u park iz Resavske ulice još neuređen
Obnova parka "Manjež" najčešće je pominjana u javnosti zbog višestrukog prekoračenja roka gradnje, ali ne i zbog neodgovarajućeg kvaliteta izvedenih radova i njihove visoke cene koštanja. Danas, posle samo tri meseca od kada su radnici napustili ovu lokaciju, vidljiva su oštećenja na pešačkim stazama od štampanog betona, ali i neuređen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ulaz u park iz Resavske ulice.
– Veoma je čudno da su staze koje bi trebalo da su napravljene od odgovarajuće marke betona, a to je MB-35, već pohabane i da sa njih otpadaju čitavi komadi. To potvrđuje da je kvalitet materijala lošiji od propisanog, a za obnovu parka je potrošena velika suma novca – rekao je Mahmud Bušatlija, arhitekta i savetnik za investicije u građevinarstvu i stručnjak sa višedecenijskim međunarodnim iskustvom u ovoj oblasti.
Kada je o novcu reč, prema zvaničnom saopštenju investitora, a to je Gradski sekretarijat za komunalne i stambene poslove, u obnovu parka je dosad utrošeno više od 40 miliona dinara. Investitor iznosi podatak da je preduzeće "Biodekor", koje je izvelo najveći deo radova, zaključno sa "sedmom privremenom situacijom", naplatilo nešto manje od 33 miliona dinara. Prema jučerašnjem srednjem deviznom kursu to je oko 400.000 evra.
Iako izvođač nije bio raspoložen da govori o ceni kvadratnog metra pešačke staze, u ponudama konkurentskih firmi da je ta cena oko 35 evra. U nju nije uračunat popust od 25 odsto, koji ove firme daju investitorima javnih radova.
Na osnovu zvaničnog podatka investitora da je ukupna površina staza i platoa pokrivenih štampanim betonom 6.349 metara kvadratnih, iz proste računice proizilazi da je to plaćeno više od 220.000 evra.
Isti izvor iznosi podatak da je površina travnjaka nešto manja od 1,6 hektara, a konkurencija kaže da je cena kvadratnog metra travnjaka između 470 i 600 dinara. Računajući prema višoj ceni, neumanjenoj za popust na javne radove, travnata površina parka je mogla da košta malo manje od 10 miliona dinara, ili oko 120.000 evra.
Međutim, uz pomenutih 520.000 evra, za obnovu parka je plaćeno i više od milion dinara za radove JKP "Gradsko zelenilo", kao i dodatnih 8.729.314 dinara "Javnom osvetljenju" za postavljanje kandelabra.
Tako se stiže do sume od oko 635.000 evra, prema jučerašnjem srednjem kursu, koja je dosad utrošena na uređenje parka, ako se pretpostavi da je sve plaćeno po cenama bez popusta, kao i da je kvalitet izvedenih radova standardan.
– Osnovna boljka naših parkovskih površina je to što se ploče postavljaju brzo i prilično nevešto. Svetski trendovi potvrđuju da se najpre građani pitaju da li uopšte žele da se njihov novac uloži u obnovu nekog gradskog znamenja. Kod nas to, nažalost, još nije slučaj. Za preuređenje "Manježa" potrošeni su grdni novci, a ulažući i, takoreći, bacajući sredstva, niko od nadležnih nije obratio pažnju na nivo kvaliteta obavljenih radova – ističe Bušatlija.
Ako se uzme u obzir činjenica da je vek trajanja kvalitetnog štampanog betona oko trideset godina, onda sugrađani s pravom mogu da se zapitaju zbog čega je novac iz budžeta grada uložen u obnovu parka sa senovitim stazama čiji su nedostaci već sada očigledni, a da li je najniža cena "Biodekora", izvođača radova, na tenderu bila od presudnog značaja da bi se ovaj veliki posao poverio upravo njima, a ta cena nikako nije mala.
Svečanog otvaranja parka nije bilo, što su svojevremeno mnogi Beograđani su zamerili nadležnima, a ulaz iz Resavske ulice, koji je jedno vreme čak bio prekriven raznim otpadom, i dalje podseća na gradilište. Zašto je tako, i koliko će to još da nas košta?
Marija Brakočević – Vladimir Jokanović
[objavljeno: 26.08.2006.]
