Izvor: Politika, 27.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država da odreši kesu
Prema mišljenju Borisa Rankovića, direktora Direkcije za građevinsko zemljište, obavezno mora biti rešeno pitanje denacionalizacije Prema Ustavu zemljište će ubuduće moći slobodno da se kupuje i prodaje, što iziskuje sačinjavanje paketa zakona. Pre nego što uopšte bude odlučeno po kom modelu će biti privatizovano, prema mišljenju Borisa Rankovića, direktora Direkcije za građevinsko zemljište, obavezno mora biti rešeno pitanje denacionalizacije, odnosno vraćanja bespravno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oduzete imovine posle Drugog svetskog rata.
– Ustav direktno ne privatizuje građevinsko zemljište, nego to pretpostavlja kao okolnost koja će se desiti. Pre svega treba izmeniti ili doneti novi zakon o imovini, kao i zakon o privatizaciji građevinskog zemljišta. Ali kako privatizacija zemljišta direktno zadire u prava na koja pretenduju stari vlasnici, najpre treba doneti zakon o denacionalizaciji, pa tek onda ući u privatizaciju – smatra Ranković.
On kaže da postoje dva modela prema kojima imovina može biti vraćena starim vlasnicima. Naturalna ili fizička restitucija i obeštećenje, koje može biti sprovedeno na nekoliko načina. Države iz okruženja su, navodi, našle neki dinamički model, koji nije mnogo opteretio državu i njene resurse, a uspele su da obeštete stare vlasnike.
– To je nešto što mora da se desi, samo što u javnosti ne postoji pravi prilaz toj temi. Pravi put sigurno nije politički. Važniji je pravno funkcionalni aspekt te priče, jer je mnogo bitnije da bude stvorena pravna sigurnost, koja treba da usledi. Ne treba čekati denacionalizaciju, pa ići u privatizaciju, već treba istovremeno raditi na oba zakona. Nije nemoguće da ta dva procesa idu uporedo – ističe direktor direkcije.
On tvrdi da stari vlasnici, kojima fizički ne može da bude vraćeno zemljište, isključivo treba da dobiju naknadu prema tržišnoj vrednosti, jer drugačije ne bi bilo pravedno. Nevolja je što neke nepokretnosti imaju veliku vrednost, pa ako bi se tržišna naknada isplatila svim vlasnicima u isto vreme državna kasa bi sigurno bila preopterećena davanjima. Zato, predlaže naš sagovornik, država bi trebalo da pronađe model u svim tim postupcima za povraćaj imovine, raspoređen u vremenu, prema kome bi obeštetila stare vlasnike tako što bi im ponudila razne opcije – bilo da su to udeli, akcije, ili neki drugi oblici vlasničkih aranžmana.
– Država ne može jednokratno da vrati svim starim vlasnicima zemljište, ili nepokretnosti koje potražuju.
Trebalo bi da se utvrdi precizna visina tog tereta i ko će da ga snosi. Ne treba zaboraviti i da svi oni koji su prema tada važećim propisima stekli nepokretnosti kroz otkup stanova ne mogu biti oštećeni u svojim pravima. Dakle, država mora da se postara u svim tim situacijama, jer je ona najveći obeštetilac – naglašava Ranković.
Sama privatizacija građevinskog zemljišta, kako objašnjava, trebalo bi da se desi tako što bi aktuelni korisnici zemljišta postali vlasnici parcela na kojima se njihove kuće ili stanovi nalaze.
Puno pozitivnih efekata, prema njegovom mišljenju, proizilazi iz toga.
Najpre, neizgrađeno građevinsko zemljište biće u prometu, pa onaj ko trenutno ima pravo korišćenja moći će najobičnijim kupoprodajnim ugovorom da njime trguje, a ne, kako kaže naš sagovornik, da se dovija raznim zajedničkim izgradnjama, hipotekama na neizgrađenom zemljištu i nekim sličnim sumnjivim pravnim poslovima, kako se to do sada radilo. Drugo, moći će da se založi, što će automatski otvoriti raznovrsne komercijalne aranžmane.
Posle privatizacije, zaključuje, tržište će potpuno biti otvoreno, ljudi će imati pravo svojine, pa neće morati da ulaze u sumnjive pravne aranžmane sa neizvesnim ishodom.
--------------------------------------------------------------------------
Ulaganje u infrastrukturu
Budući da su mnogi državne ustanove koje daju u zakup građevinsko zemljište posmatrali kao monopolističke, na pitanje šta oni gube Ranković kaže:
– Nemam bojazni da će direkcija bilo šta izgubiti. Naprotiv. Takse će biti uvećane, prihodi od naknade za uređenje građevinskog zemljišta će takođe porasti, a država će ostvariti još veći prihod. Sav novac će biti uložen u infrastrukturu. Ekonomski i privredni ciklus će se zarotirati, tako da nema negativnih efekata.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 27.11.2006.]
