Izvor: Blic, 31.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugarstvo spasava život
Za život Marka Teodorovića (19) i Katarine Krnjc (14) borili su se sa mnogo žara mnogi koji ih nikada nisu upoznali, ali su za njih, zahvaljujući njihovim školskim drugovima, čuli. Da toga nije bilo, teško da bi bilo nade da ozdrave. Njihovi školski drugovi su svojom velikom energijom pokrenuli akcije sakupljanja novca za njihovo lečenje, uspeli da "zapale" ceo Beograd i Srbiju i nisu odustali dok do cilja nisu došli.
Marko i Katarina sada su ponovo u Beogradu. Marko još >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čeka na srce i vratiće se u Berlin na lečenje, Katarina je uspešno nedavno operisana u Londonu i već je sa svojim društvom u klupi.
Na raskrsnici Bulevara Mihajla Pupina i Ulice Aleksinačkih rudara Katarinu Kranjc je u januaru udario "pežo 307" (BG 546-270). Devojčica je prebačena u Urgentni centar u kome je 17 dana bila u komi i disala veštačkim plućima. Lekari su ustanovili da su posledice nesreće teške i da jedino može da joj pomogne operacija koja se samo radi u Londonu i košta oko 74.000 evra. Odeljenje VIII 1 počinje akciju skupljanja novca za svoju drugaricu i uspeva u tome
Kaja ponovo sa drugarima
Katarina Kranjc (14) se pre nedelju dana, operisana, oporavljena i srećna, vratila u školsku klupu. Posle devet meseci neprekidne i neizvesne borbe za još jedan udah ova devojčica je i dalje stalno nasmejana, a srećni su i svi ostali u školi. Njeni drugari iz osmog jedan osnovne škole "Kralj Aleksandar Prvi" se polako navikavaju da je Katarina ponovo sa njima.
Čim su joj lekari rekli da može da izlazi, Katarina Kranjc, koja je od januara, kada su je zgazila kola, uglavnom provela vreme po bolnicama, otišla je pravo u školsko dvorište. U njemu su je čekali drugari koji su, da bi joj spasli život, digli ceo grad na noge.
- Srećni smo što je vidimo i što je opet među nama. Nije se mnogo promenila. I dalje je neozbiljna i stalno nasmejana, još samo da vrati radne navike... Pošto je skoro celu godinu propustila dajemo joj beleške da bi brže uspela da savlada gradivo - kažu drugari iz odeljenja.
Iako se uželela druženja i uobičajenog tinejdžerskog života i u školi je trenutno najviše zanima veliki odmor, Katarina ne beži od obaveza i već je pala i prva ocena. Na pismenom zadatku iz srpskog je dobila četvorku.
- Odlično se osećam, normalno dišem, idem na sve časove. Radujem se što sam tu i ništa mi nije naporno. Ne znam da li ću moći da nastavim sa umetničkim plivanjem koje sam trenirala pre nesreće, ali sam zato krenula na časove likovnog jer želim da se upišem u dizajnersku školu - priča Katarina Kranjc.
Marko još čeka novo srce
Mladić koga je na lečenje u Berlin ispratila cela nacija stigao je nedavno kući. Pre dve godine, na inicijativu Markovih školskih drugova iz Zemunske gimnazije (Marko je tada bio treći razred gimnazije), sakupljen je novac za njegovo lečenje u Nemačkoj. U akciju pod nazivom "Za Markovo novo srce" uključio se tada i "Blic". Marko od 2003. boluje od restriktivne kardiomiopatije i njegovi drugovi iz razreda znali su da samo operacija u Berlinu može da ga spasi. Njegovo srce, pre odlaska u Berlin radilo je sa 36 odsto kapaciteta. Za vreme boravka u Berlinu Marko je preživeo dva moždana udara zbog čega je i bio skinut sa liste za transplataciju.
- Uželeo sam se drugova, porodice, Beograda, mirisa reke na Zemunskom keju, komšiluka... Došao sam da se odmorim, napunim baterije, vidim ljude koje volim. I dalje se borim i verujem u povoljan ishod - kaže Marko Teodorović (19).
Nažalost, Marko je zbog povećanog plućnog pritiska po drugi put skinut sa liste za transplataciju koja je tebalo da se uradi u Centru za bolesti srca u Berlinu. U Beograd je stigao u petak u pratnji majke Marijane i planira da ovde ostane nekoliko nedelja. Marko govori polako, brzo se umara, zato je razgovor nastavljen sa njegovom mamom.
- Lekari u Berlinu predlažu ugradnju veštačke pumpe kao trenutno rešenje. Postoji veliki rizik da pluća odbace novo srce dok je plućni pritisak visok. Ako se pritisak spusti oni će ga opet vratiti na listu za transplataciju. Marko je borac i dalje se smeje. To nam mnogo znači - priča Marijana Teodorović, Markova majka.
Borba Markove porodice za njegovo ozdravljenje se nastavlja.
