Izvor: Politika, 16.Dec.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dorćol – raskrsnica puteva i civilizacija
Dokumentarni film o najstarijem delu grada biće prikazan večeras u bioskopu „Balkan”. – Dobrotvorno društvo otvoreno za sve ljude spremne da energiju ulože u zaštitu dorćolskih vrednosti
Zašto je Dorćol srce i duša Beograda, šta su njegove kulturne, istorijske i duhovne vrednosti, koje su ličnosti i pojave obeležile raskrsnicu puteva i civilizacija kroz vekove – teme su petnaestominutnog dokumentarnog filma o najstarijem delu Beograda koji će biti prikazan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << večeras u bioskopu „Balkan”.
Film je samo početak aktivnosti, a na istom mestu predstaviće se Dobrotvorno društvo za očuvanje Dorćola od koga je i potekla ova ideja.
Milan St. Protić, istoričar i pisac scenarija, kaže da udruženje želi nizom akcija da podseti na bogatu tradiciju Dorćola, ali i da neguje uspomenu na njegove znane i neznane stanovnike koji su obeležili istoriju ovog dela prestonice.
– Dorćol je jedan od najinteresantnijih krajeva Beograda i zaslužuje da bude pretvoren u srpski brend. Želeli smo u filmu, koji sadrži osnovne elemente iz prošlosti od rimskog perioda do danas, da prikažemo različitosti, protivurečnosti, lepote. Zavirićemo u svaki ćošak Dorćola i ispričati priče o dorćolskim Romima, Jevrejima, o najbogatijim i siromašnim žiteljima, mangupima, akademicima, piscima, kompozitorima – objašnjava Protić i dodaje da film o Dorćolu nije obična već istorijska beseda sa dušom.
Dobrotvorno društvo za očuvanje Dorćola, ističe Protić, nije nikakvo ekskluzivno udruženje koje želi da pravi podele već je otvoreno za sve ljude spremne da energiju ulože u zaštitu dorćolskih vrednosti. Želja im je, na primer, da javnost upoznaju gde su nekada na Dorćolu bile fabrika čokolade i keksa „Šonda”, elektrocentrala, mlin, ili kako su živeli i zabavljali se stari Dorćolci.
– Zamislite film o utakmici mršavih i debelih Dorćolaca koji je snimljen posle Drugog svetskog rata. Podsetićemo na velika imena koja su tu živela i stvarala poput Pašića, Mokranjca, Laze Lazarevića. Objasnićemo ko je bio Zmaj od Noćaja i zašto jedna ulica nosi njegovo ime – kaže Protić.
Planiraju da snime seriju kroz koju bi obnovili dorćolski duh, osnuju muzej u kome bi se našli slike, predmeti, knjige koje su pronađene ili napisane u „najlepšem mestu od Carigrada do Budima” kako je Dorćol ocenio jedan putopisac. Protić naglašava da im je cilj da zažive i dorćolske svečanosti koje bi bile održavane jednom godišnje. Sve ove ideje podržali su Svetlana Velmar-Janković i brojne ličnosti iz javnog i kulturnog života.
D. M.
[objavljeno: 16/12/2008]
.jpg)
