Izvor: Politika, 17.Nov.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doktore, hoću da budem lep
U ordinacije stručnjaka plastične hirurgije svakodnevno ulaze pacijenti želeći da „povrate samopouzdanje” – traže nove grudi, nos, uši, usta...
Svega pet odsto pacijenata kada odluči da promeni nešto na svom licu ili telu, kod plastičnog hirurga dođe sa slikom omiljenog glumca ili pevača. Ostalih 95 odsto ljudi traži „izmenu” nosa, ušiju ili grudi na osnovu subjektivnog osećaja da bi bili lepši ako bi se podvrgli nekoj intervenciji, a sa željom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da povrate samopouzdanje. Ovako docent dr Milan Jovanović, načelnik rekonstruktivne hirurgije Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS, objašnjava trenutno stanje u ovoj interesantnoj medicinskoj oblasti, naglašavajući da se dešava da građani ponekad imaju i čudne prohteve.
Tako u ordinaciji plastičnog hirurga ima onih koji su zagazili u osmu deceniju života a insistiraju da im se urade korekcije da bi izgledali kao da im je 20 godina. Takvim zahtevima nemoguće je izaći u susret, kaže naš sagovornik, kao ni onim devojkama koje insistiraju na povećanju usana a da to uopšte nije prilagođeno njihovom obliku lica.
– Postoje dve grupe pacijenata: oni koji imaju opravdane zahteve i oni koji imaju nerealne želje. Čim pacijent uđe u ordinaciju, treba proceniti njegovo psihičko stanje. Uvek ih pitam šta žele, jer je cilj da budu zadovoljni. Oporavak recimo kod operacija stavljanja silikona u grudi traje dve nedelje, a otok prolazi najkasnije za četiri meseca. Zablude su da osoba ne sme da sedne u avion ili da roni ako ima silikone – rekao je dr Jovanović.
Najčešće intervencije kod mladih uzrasta od 18 do 25 godina tiču se „popravki” klempavih ušiju i „oblikovanja” krivog nosa, a kod žena najveća potražnja je za povećanjem grudi. Od 33. godine neki se odlučuju za ubrizgavanje botoksa, četrdesetogodišnjaci dolaze zbog „peglanja” i popunjavanja bora, kao i podmlađivanja lica, a kod onih nešto starijih popularan je fejslifting i zatezanje stomaka.
– Pacijenti se osećaju moćnije kada urade estetsku operaciju. Oni stariji izgledaju svežije i sigurniji su u sebe, a mlađi, koji su zbog nekog defekta bili povučeni u sebe, počinju da se vraćaju u normalne životne tokove. Nije tačno da se ovim intervencijama podvrgavaju samo estradne zvezde, jer nam dolaze i ljudi sa sela – naglasio je dr Jovanović.
Međutim, veliki broj građana mora na operaciju kod plastičnog hirurga zbog ozbiljnih zdravstvenih problema. Recimo, događalo se da osoba u saobraćajnoj nesreći ostane bez nosa, pa da je hitno neophodno napraviti mu novi. Ili, potrebno je odmah reagovati kada se kod pacijenta uoči rak kože i potkože, tumor nosa ili nekog drugog organa.
– U 70 odsto slučajeva intervencije se moraju uraditi zbog pojave malignih oboljenja. Ali lečimo i paralize lica. Dešava se da pacijenti ne mogu da zatvore oko, da imaju tegobe zbog sušenja rožnjače, što dovodi do slepila, tu su i oni koji ne mogu da žvaću i pričaju, ali i pacijenti sa asimetričnom mimikom mišića lica. Problem je što ljudi ne znaju da mogu da se leče, jer im pojedini lekari kažu da ništa ne može da se učini za njihovo zdravlje – smatra naš sagovornik.
Dr Jovanović godišnje operiše i 30 dece koja su se rodila bez uva, pa se u ovom slučaju radi rekonstrukcija ušne školjke. Ono što treba naglasiti jeste činjenica da plastični hirurzi mogu da pomognu i kod defekata na vratu, glavi, grudnom košu, šaci, tegobama zbog „spuštenih” kapaka...
D. Davidov-Kesar
[objavljeno: 17/11/2009]
