Izvor: Politika, 28.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobri lekoviti konj
Blagotvorni pokreti životinja pomažu u lečenju autista
Mihajlo Rašić sedi sigurno u sedlu i osvaja prostor pančevačkog hipodroma. Ovakav prizor ostavio bi ravnodušnima sve osim zaljubljenika u konjičke sportove. Ipak, svi koji poznaju Mihajla ostaju bez komentara videvši ga na mestu jahača, jer mu je pre nekoliko meseci trebalo više minuta za samo jedan korak. On je autistično sedamnaestogodišnje dete, ali mu je hipoterapija, oblik terapijskog rada gde se za postizanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << terapeutskog cilja koriste trodimenzionalni pokreti konja, pomogla da postigne značajne rezultate.
– Moj sin je plašljivo dete. Mačka i pas predstavljaju strah za njega. Ranije se kretao tromo i nije želeo da govori sa ljudima. Na časovima fizičkog nikada nije bio aktivan. Vežbe sa konjima su mu mnogo pomogle. Uspeo je da se oslobodi uz ove životinje i da jednostavno pobedi sebe. Ranije mu je bilo teško da se penje do stana na trećem spratu, a sada mu ni trčanje ne predstavlja problem. Dnevno, ovde prepešači ili istrči najmanje 1.200 metara. I danas je jedva čekao da dođemo ovde. Ranije nikada nije imao potrebu da nam govori o onome što radi. Sada je ponosan i često nam se pohvali pričom o aktivnostima kojima se bavio u toku dana – s ponosom govori Mihajlova mama.
Program hipoterapije započeo je lanjskog oktobra sa šestoro dece sa posebnim potrebama. Stručnjaci su tada doveli dvoje mališana sa autizmom, dvoje sa Daunovim sindromom i dvoje sa čistom retardacijom. Kasnije, ovoj deci su se pridružile osobe sa oštećenjima na lokomotornom sistemu. Defektolozi su decu poznavali odranije. Ipak, iskustva u ovakvom radu nisu imali. Želja je, ipak, bila veća od problema, a timski rad urodio je plodom. Zahvaljujući saradnji sa ljudima iz konjičkog kluba "Kremen", stručnjaci su uspeli u svojoj nameri. Priča sa decom i ogromna želja roditelja da im pomognu okupila je sve na hipodromu. Instruktori jahanja izabrali su, kako kažu, mirne konje, jer je u ovom slučaju to bilo izuzetno važno.
– Nisam verovala da može nešto tako dobro da se postigne sa ovom decom. Sećam se Mihajlovog pristupa konju. Toliko je bio ukočen i jedva da se osmelio da pomiluje životinju. Pošto smo videli njihove reakcije, pokušali smo da ih prvo oslobodimo u kontaktu sa ponijima. Što se velikih konja tiče, biramo mirne, jer oni nemaju iznenadne pokrete. U hipoterapiji smo najviše radili sa kobilom Ninom, jer je ona ovde rođena, pa njenu narav najbolje poznajemo. Mihajlo koji ranije nije smeo ni da se približi konju, sada se sam penje na njega, silazi sam i uspeva da na njemu radi i vežbe koje mu pomažu da oslobodi pokrete – objašnjava Višnja Andrić, instruktor jahanja na hipodromu.
Dragan Nestorović, iz Uprave hipodroma, kaže da je vežbe koje se primenjuju u hipoterapiji video u inostranstvu. Poželeo je da pomogne i našoj deci sa posebnim potrebama. Smatrao je da su predrasude kod nas velike i da ih treba razbiti. Istovremeno, radu su se pridružila i ostala zdrava deca koja dolaze u školu jahanja. Ravnopravnost je ostvarena i svi su dobili ista prava, ali i obaveze.
– Jahanjem se razvija osećaj za simetriju i ravnotežu, jačaju mišići, poboljšava koordinacija. Toplina konja deluje na smanjenje grčeva i posebno utiče na opuštanje mišića nogu. Ovo je jedina terapija koja je Mihajlu pomogla da prestane da se kreće kao robot, a sada može da šeta, trči i naglo se zaustavi. Rad sa konjima ne samo da utiče na fizičke sposobnosti dece, već im daje i ogromnu volju za sve ostale aktivnosti. U svetu se već duže vreme rade vežbe sa životinjama, a kod nas se predugo čekalo. Društvo je zatvoreno za ove ljude, ali naša upornost i podrška članova konjičkog kluba omogućile su nam da se i našoj deci pruži mogućnost da pokušaju da izvuku svoj maksimum. U velikom broju zemalja hipoterapija se primenjuje već 50 godina, a u Hrvatskoj i Sloveniji oko 10 godina. Kod nas još postoje brojne prepreke, ali mi više nismo želeli da čekamo. Potrebna su nam osnovna sredstva kao što su sedla i kacige i značilo bi nam da naše ljude pošaljemo na obuku u zemlje sa iskustvom u ovom obliku terapije – utisci su Dobrile Jovanović, defektologa koji radi sa decom.
Hiporehabilitacija, ili rehabilitacija u kojoj se koriste životinje najsloženija je vrsta terapije. Sadrži elemente fizioterapije, psihoterapije i socioterapije. Ima tri stepena, od kojih je hipoterapija prvi. Dobrila veruje da će neka deca uspeti da savladaju i pedagoško-psihološko i sportsko jahanje. Zadivljena napretkom koji primećuje kod Mihajla uverena je da će sa njim stići i do najvišeg stepena hiporehabilitacije. Za vežbe sa jednom osobom potreban je jedan defektolog, instruktor jahanja i njegov asistent. Konj treba da bude zdrav i dobrog psihičkog stanja, odnosno poslušan. Hipoterapijom deca razvijaju ljubav prema životinjama, sposobnost motoričkog planiranja, modifikuju ponašanje i stvaraju pozitivne odnose u grupi. Ovaj oblik lečenja može da se primeni kod 25 dijagnoza, ili teškoća u razvoju.
Ipak, početak vežbanja uz pomoć konja određuje se prema dijagnozi koju daju stručnjaci.
Korisnicima sa cerebralnom paralizom potrebna su sedla koja im omogućavaju da bezbedno sede na konju. Za njihovu kupovinu nedostaju materijalna sredstva u konjičkom klubu "Kremen". Zato Višnja i Željko, instruktori jahanja, sede sa ovim osobama na konjima tokom jahanja.
U svetu se za vežbe u hipoterapiji koriste i delfini.
Organizatori hipoterapije su članovi nevladine organizacije "Otvoreni krug" i ljudi iz konjičkog kluba "Kremen" iz Pančeva. SO Pančevo pružila je podršku za realizaciju filma o hipoterapiji, a finansije daje i "Rotari klub" ovog grada.
----------------------------
Nasmejano lice
Mihajlo boluje od autizma i nikada nije imao potrebu da priča sa ljudima iz okruženja. Najviše poverenja ima u mamu. Timareći sa drugovima Ninu, jednu od kobila na kojima vežba, odjednom je osetio potrebu da se nekome pohvali. Otrčao je do Željka, instruktora jahanja, i doveo ga do konja. Nasmejanog lica pokazivao mu je učinjeno delo i rekao da je i sam u tome učestvovao. Mihajlu je konačno dozvoljeno da shvati svoju vrednost i da bude zadovoljan zbog toga.
L. Đorić
[objavljeno: 28.08.2006.]
