Izvor: Politika, 03.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobra voda sa tri izvora
Zemljište oko javnih česama zagađuju obližnje septičke jame, industrijska postrojenja, ali i nemarnost pojedinih korisnika
Od 26 javnih česama u gradu, samo tri izvora imaju ispravnu vodu u fizičko-hemijskom i mikrobiološkom pogledu, pokazala su najnovija laboratorijska ispitivanja Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja. Ispravna voda za piće je na Miljakovačkom izvoru, izvorištima Sakinac na Avali i Svetoj Petki u manastiru Rakovica. Iako je voda sa česme Higijenskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zavoda u Grabovcu i Velike česme u Resniku ispravna, stručnjaci je ne preporučuju za piće. Prema rečima dr Dragana Pajića, iz Službe za higijenu i medicinsku ekologiju GZZZ, vodu sa ova dva izvora sugrađani ne bi trebalo da piju zbog čestih promena njenog kvaliteta.
– Zavod za zaštitu zdravlja dva puta mesečno kontroliše ispravnost vode za piće sa pet gradskih česama, a ostali izvori se podvrgavaju kontroli jednom u mesec dana. Kada je reč o vodi sa Hajdučke česme, ona ne bi trebalo još da se koristi za piće, a nadležni su postavili i tablu sa obaveštenjem da voda nije trenutno mikrobiološki ispravna – kazao je dr Pajić.
Lekari Zavoda za zaštitu zdravlja nisu mogli da uzmu uzorke vode sa javne česme Bele vode i sa izvora u Radmilovcu. Ispitivanja vode sa javne česme Sveta Petka na Kalemegdanu pokazala su da je ova voda mikrobiološki ispravna, dok hemijske analize potvrđuju da je u njoj povećan sadržaj nitrata i hlorida.
S obzirom na to da građani veoma često skidaju table sa obaveštenjima o ispravnosti vode, koje se inače povremeno postavljaju u skladu sa najnovijim rezultatima laboratorijskog ispitivanja, u Zavodu apeluju na korisnike izvorske vode da to ubuduće ne rade. Sem stručnjaka iz GZZZ, redovni nadzor česama i tabli sa obaveštenjem obavlja i sanitarna inspekcija koja, između ostalog, određuje i mesta na kojima će biti postavljene ove table.
Ono što sugrađane najviše zanima jeste kvalitet izvorskih voda. U Službi za higijenu i medicinsku ekologiju ističu da je ova voda generalno veoma lošeg kvaliteta zbog činjenice da se većina javnih česama ne održava kako bi trebalo.
– Osim čestih padavina i visokih temperatura koje mogu da utiču na zagađenja podzemnih voda, do zagađenja zemljišta može da dođe i zbog postojanja okolnih septičkih jama i đubrišta, kao i postojanja raznih industrijskih objekata u blizini česama i izvorišta. Iako česme treba redovno čistiti i dezinfikovati, i sugrađani koji redovno koriste ovu vodu trebalo bi da se pridržavaju osnovnih higijenskih pravila. Važno je takođe da se s vremena na vreme zamene dotrajale vodovodne instalacije i održava higijena na točećim mestima – dodaje doktor Pajić.
Napominjući da pojedini nesavesni korisnici izvorske vode često ostavljaju za sobom razne otpatke i iskorišćenu ambalažu, ponekad čak pale vatru pokraj česama i u neposrednoj blizini izvorišta, u zavodu dodaju i to da je važna stavka očuvanja kvaliteta vode i način njenog čuvanja u odgovarajućim ambalažama.
– Svako bi trebalo da vodi računa o tome kakva je ambalaža u kojoj čuva vodu, a pogotovo bi trebalo da se zna da se izvorska voda čuva u frižiderima, a ne napolju, jer se na visokim temperaturama može dogoditi da dođe do povećanja broja bakterija i naknadne kontaminacije vode koja je inače uzeta u ispravnom stanju – objašnjava Pajić.
Na pitanje kakve su posledice po zdravlje onih žitelja koji duže vreme piju mikrobiološki neispravnu vodu sa izvora, dr Pajić ističe da se mogu javiti stomačne tegobe ili crevne infekcije.
– Da do neželjenih tegoba ne bi došlo, žitelji bi trebalo da se pridržavaju svih navedenih mera za očuvanje kvaliteta vode uzete sa česama, kao i saveta lekara. Trebalo bi, ipak, podsetiti da je poslednja epidemija u Beogradu, izazvana korišćenjem neispravne izvorske vode, zabeležena pre dve decenije. Izvorska voda je hladna, njena temperatura je od 12 do 18 stepeni, tako da ona i nije pogodna za razmnožavanje bakterija. Postoje zdravstveni rizici pri korišćenju higijenski neispravne vode za piće, s obzirom na to da neki laboratorijski nalazi potvrđuju postojanje bakterija fekalnog porekla – ističe ovaj stručnjak.
Lekari preporučuju da se postupak čišćenja i dezinfekcije rezervoara i kaptaža javnih česama koje se nalaze na samom izvoru obavlja što je moguće više puta godišnje, kao i da se izvorišta redovno održavaju. Time bi se, kažu stručnjaci, značajno popravio kvalitet vode sa javnih česama. Kada bi se javna izvorišta u prestonici redovno čistila, voda neprestano dezinfikovala i popravljali bazeni, ne bi bilo bojazni da li je izvorska voda ispravna ili ne.
--------------------------------------------------------------------------
Pijaća voda zdrava
Osim sa javnih česama, građani mogu da koriste i vodu iz fontana u užem gradskom jezgru, jer su one priključene na gradsku vodovodnu mrežu. Ta voda je potpuno higijenski ispravna i njen kvalitet je pod stalnom kontrolom, ističe dr Pajić. Iako su stručnjaci po pitanju njene ispravnosti podeljeni, u "Beogradskom vodovodu" ističu da Beograđani piju zdravu vodu, koja ispunjava sve uslove važećeg pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće i odgovarajućih pravilnika Svetske zdravstvene organizacije i Evropske unije. U pijaćoj vodi nikada nisu nađeni teški toksični metali, kancerogeni elementi, niti virusi, a ispitivanja se obavljaju u službi sanitarne kontrole ovog preduzeća.
M. Brakočević
[objavljeno: 03.07.2006.]
