Izvor: Blic, 10.Nov.2009, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do posla najlakše dolaze programeri
Prema podacima gradske filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Beogradu je u oktobru evidentirano oko 94.500 nezaposlenih što je za oko 1.800 manje u odnosu na prethodni mesec. Do posla najlakše dolaze informatičari, programeri, ali i profesori engleskog i nemačkog jezika, kao i matematike i fizike. Najveći problem pri zapošljavanju u struci imaju sociolozi, filozofi, istoričari umetnosti, ali i lekari opšte prakse i stomatolozi.
Poslodavci najviše >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << traže građevinske radnike, sistem inženjere, komercijaliste, farmaceuti, računovođe, pekare, mesare, kuvare, konobare i servisere liftova. Najmanje potražnja je za gimnazijalcima, ekonomskim tehničarima i ljudima iz oblasti administrativnih zanimanja.
- Deficitarnost zanimanja automatski ne znači da nema tih profila na tržištu rada. To može da znači da ti profili nezadovoljavaju šire uslove konkursa ili da oni nisu zadovoljni uslovima koje nudi poslodavac. Naravno da tu spadaju i ona zanimanja kojih zaista nema na tržištu rada - priča za „Blic" Tanja Bjelobrk, savetnika za zapošljavanje u Filijali NSZ za grad Beograd.
Ona ističe i da veliki problem predstavlja to što naš obrazovni sistem nije prilagođen potrebama tržišta, pa imamo mnogo više ljudi koji su školovani za određeni poziv iako za njima nije izražena potreba na tržištu rada. Međutim, oni čija zanimanja nisu atraktivna imaju mogićnost da se prekvalifikuju i obuče za neko traženo zanimanje. U suprotnom i dalje ostaju bez posla.
- Nezaposleni su uglavnom zainteresovani za prekvalifikaciju. Osobe nižeg stepena obrazovanja to najčešće prihvataju. Međutim, visokoobrazovanim osobama teže je ponuditi adekvatnu prekvalifikaciju. Šta ponuditi istoričaru umetnosti? - kaže Bjelobrk.
Ipak, ni oni koji konkurišu za tražena zanimanja ne dobijaju posao tek tako. Poslodavci traže mnogo više. Osim radnog iskustva, od potencijalnih radnika očekuje se da imaju i posebna znanja i veštine. Veština timskog rada, obavljanja više poslova u isto vreme i rad u fleksibilnijim uslovima su ono što poslodavci danas traže. Zbog toga je među nezaposlenima veliki broj mladih kojih u prestonici ima oko 25.000, ali i osoba srednjih godina.
- Kad je reč o mladima najveći problem predstavlja nedostatak radnog iskustva. Zahvaljujući programu „Prva šansa"gde mladi imaju mogućnost da steknu radno iskustvo u struci, njihov broj na evidenciji NSZ je znatno smanjen. Međutim, do posla teže dolaze osobe od 45 i više godina. Razlog može da bude nedostatak posebna znanja i veštine, recimo nepoznavanje stranih jezika i rada na računaru, na čemu poslodavci insistiraju - kaže Bjelobrk.
Najtraženija zanimanja
- informatičari
- programeri
- sistem inženjeri
- profesori engleskog jezika
- profesori nemačkog jezika
- profesori matematike
- profesori fizike
- farmaceuti
- računovođe
- komercijalisti
- građevinski
- radnici
- pekari
- mesari
- kuvari
- konobari
- serviseri liftova
