Izvor: Politika, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do 700 pregleda dnevno
Urgentni centar Kliničkog centra Srbije, u kojem se dnevno obavi od 550 do 700 pregleda pacijenata, obeležava ovih dana dve decenije postojanja. Za dve decenije rada, zaposleni u ovoj ustanovi ukazali su pomoć oko 3.500.000 ljudi, a broj pacijenata koji kucaju na vrata ove kuće se iz godine u godinu povećava. Samo 20 odsto njih dovezu kola Hitne pomoći, dok 80 odsto bolesnika dovodi neko od članova porodice.
Prof. dr Branislav Stefanović, direktor Urgentnog centra KCS, kaže da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je ustanova na čijem je čelu već postala prepoznatljiva u javnosti kao vrhunska za sve oblasti urgentnih stanja u medicini.
– Otvoreni smo 3. decembra 1987. godine i nikad nismo zatvorili vrata. Kako je Beograd "prerastao" sebe, tako je i naša ustanova prerasla ideju da bude otvorena samo za Beograđane, već je postala referentna za celu Srbiju. Dolaze nam najteže oboleli iz svih delova zemlje, kao i sa Kosmeta i iz Republike Srpske. Gotovo da nema stanovnika Srbije kome neko od članova porodice, rođaka, prijatelja, kolege nije boravio u našoj ustanovi – istakao je dr Stefanović.
Prema njegovim rečima, ovaj centar funkcioniše u saradnji sa drugim dežurnim bolnicama, ali je činjenica da 55 odsto od ukupnog broja zbrinutih pacijenata u svim klinikama završi upravo u Urgentnom centru. O njima je do sada vodilo računa 1.200 zaposlenih, odnosno 200 lekara i 650 medicinskih sestara.
– Problem je što nam se često obraćaju pacijenti koji mogu problem da reše u urgentnim službama domova zdravlja ili u regionalnim centrima. Ipak, nikad nismo vratili nijednog pacijenta. Svakome otvorimo zdravstveni karton, pregledamo ga i obavimo dijagnostičke procedure. Bilo bi dobro kada bi se striktno poštovao raspored prijema pacijenata u ustanovu koja je najbliža mestu stanovanja, jer bismo više pažnje mogli da posvetimo "najtežim" pacijentima. Recimo, oko 700.000 stanovnika prekosavskih naselja kolima Hitne pomoći prolazi klinike "Bežanijska kosa" i "Zemun" i dolazi kod nas – rekao je direktor Urgentnog centra.
Lekari ove ustanove zbrinjavaju teške povrede građana zadobijene u saobraćajnim nesrećama, ili industrijskim postrojenjima, kao i teško obolelim pacijentima zbog patoloških procesa u organizmu, ali i onima koji traže pregled zbog manjih ogrebotina. Dodatni pritisak stvaraju građani koji nemaju svoj dom, narkomani i alkoholičari.
– Radimo u staroj zgradi koja je izgrađena početkom prošlog veka, pa je sasvim jasno da su u njoj i instalacije dotrajale, kao i da je na nekim odeljenjima neodgovarajući smeštaj. Stalno nešto dograđujemo. U dogovoru sa Ministarstvom zdravlja i upravom KCS od 1. januara "ulazimo" u projekat preuređenja operacionog bloka i jedinice centralne intenzivne nege, a paralelno sa tim ćemo urediti sobe u stacionaru. Aparati u Urgentnom centru rade 24 sata, a samim tim je i kraći njihov vek trajanja. Zbog toga ćemo početi i obnavljanje opreme, a očekujemo da dobijemo još jedan skener. Na postojećem dnevno obavimo između 40 i 80 pregleda, što je više od svih svetskih standarda – smatra dr Stefanović i podseća da je ova kuća nastavna baza Medicinskog fakulteta.
Urgentnom centru nedostaje angio-sala, koja je veoma skupa, kao i novi aparati za anesteziju. Ipak, to ne sprečava lekare da upravo na ovom mestu sprovode jedinstveno lečenje pacijenata četiri sata posle proživljenog šloga, a primenjuje se i specijalna metoda lečenja pacijenata sa akutnim infarktom srca.
– Ovde radimo "krvav" posao, ali smo činili sve zarad dobrobiti pacijenata. Vlada, Republički zavod za zdravstveno osiguranje i KCS su obezbedili dobre uslove za lečenje, ništa nam ne nedostaje – rekao je dr Dušan Jovanović, zamenik direktora ove ustanove, naglasivši da će jubilej Urgentnog centra biti proslavljen 7. decembra za sve zaposlene u toj kući, kao i 14. decembra svečanom akademijom za ugledne zvanice.
[objavljeno: ]
