Izvor: Studio B, 28.Avg.2012, 16:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đilas: Veći broj novih radnih mesta
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas prisustvovao je u Privrednoj komori Beograda skupu na kome se razgovaralo na temu „Privreda Beograda - stanje i perspektive".
Prethodne četiri godine u Beogradu se najviše gradilo. Otvarala su se obdaništa, škole, domovi za stare, pravili mostovi i ulice. Sledeće četiri, u fokusu će biti otvaranje novih radnih mesta i privlačenje investicija, kako bi Beograđani redovno primali plate i od njih pristojno živeli.
To je gradonačelnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << Dragan Đilas najavio u razgovoru s privrednicima u Privrednoj komori Beograda, gde je predstavio i plan razvoja privrednih zona na obodima prestonice.
Pored Milana Jankovića, predsednika Privredne komore Beograda, i predstavnika privrede glavnog grada, banaka, malih i srednjih preduzeća, skupu su prisustvovali i Aleksandar Milošević, gradski sekretar za privredu, i Milan Krkobabić, potpredsednik PUPS-a.
Gradonačelnik Đilas podsetio je da je sa Aleksandrom Antićem, predsednikom Skupštine grada, i Milanom Krkobabićem tokom protekle četiri godine imao veoma dobru saradnju u razvoju grada i unapređenju socijalne politike i da su učinjeni svi napori da Beograd, osim što ima titulu grada budućnosti, bude i grad u kome se razmišlja i o sadašnjosti.
- Mi smo protekle četiri godine posvetili pre svega izgradnji infrastrukture, obdaništima, školama, mestima za penzionere i drugim velikim projektima. Naredne četiri godine najviše ćemo se baviti ljudima, brinuti da imaju posao, primaju platu i pomagati im da od toga mogu dobro da žive. Nama su svi privrednici isti, jer svako ko danas zapošljava i isplaćuje plate od kojih može dobro da se živi, predstavlja najvećeg patriotu u Srbiji. Želimo da čujemo sve vaše predloge, jer smo u prošlosti na osnovu njih i menjali neke stvari u Beogradu, poput poreza na firme, raznih popusta, borili se za prava trudnica preduzetnica i mnogo toga zajedno uradili. Danas su najveći problem velika dugovanja preduzeća, koja se uvećavaju na osnovu kamata, i koja na kraju rezultiraju prestankom svih plaćanja. Zbog toga smo izašli sa idejom da se svima koji imaju takve probleme otpišu kamate i da se osnovni deo duga podeli u određeni broj rata tako da se, uz redovno plaćanje ostalih obaveza, ljudi vrate u sistem koji funkcioniše. Oni koji su dosada plaćali svoje obaveze ne treba da se osećaju kažnjenim, njima treba dati odgovarajuće popuste za sledeću godinu, omogućiti da im obaveze budu manje, zato što su bili korektni prema državi.
Gradonačelnik Đilas kazao je da Beograd želi i da uđe u razvoj privrednih zona, podsetivši da je završen dobar deo obilaznice i da više nema razloga da se ti projekti ne razvijaju.
- Koristeći zemljište PKB-a ili gradsko zemljište, želimo da formiramo zone sa kompletnom infrastrukturom i da ih ponudimo tržištu. Besplatno zemljište ne možemo da damo, ali smo spremni da sa svakom ko hoće tu da pokrene posao i zaposli ljude, vrednost zemlje predstavimo kao vlasništvo u firmi koje će od nas biti otkupljeno posle tri godine. Država ne može biti veliki menadžer, ali postoje i izuzeci, poput PKB-a, kojim smo dokazali da kad se postavi pošten menadžment koji zna da radi, načini dogovor sa sindikatima i ljudi sa voljom da rade, može mnogo dobrog da se učini. Uz to, treba izaći iz demagoških priča i ljude koji vrede dobro platiti, napraviti bonuse za menadžment i radnike. Privredne zone gradićemo na obodima grada, na potezu od Batajnice do Surčina i dalje obilaznicom, a 2014, kada bude izgrađen most Zemun-Borča i 25 kilometara saobraćajnica, dobićemo još jedan novi deo Beograda koji će se razvijati u stambene, privredne i sportske komplekse - rekao je Dragan Đilas.
Gradonačelnik je podsetio da je Beogradu vraćena i njegova imovina i izneo stav da korisnicima poslovnog prostora grada treba omogućiti da, uz pravo preče kupovine, kupe prostor u kome rade. Ta sredstva bi bila upotrebljena za razvoj industrijskih zona, podsticaje u zapošljavanju, a kako je grad vlasnik i nekih drugih prostora, to može da obezbedi sredstva od nekoliko desetina miliona evra koji mogu napraviti nova radna mesta, obezbediti naplatu poreza, iz čega se može stvoriti krug poslovanja.
Milan Krkobabić, potpredsednik PUPS-a i doskorašnji zamenih gradonačelnika, istakao je da se Beograd od drugih lokalnih samouprava u Srbiji razlikuje po političkoj stabilnosti.
- Bez političke stabilnosti nema ni ekonomske stabilnosti niti preduslova za razvoj. U glavnom gradu postoji politička stabilnost. Beograd će takođe omogućiti stabilnost, sigurnost i maksimalnu jednostavnost za investicije. Investitori će doći ako je investicija sigurna, profitabilna i ako se pravila igre ne menjaju u tom vremenskom periodu - kazao je Krkobabić ukazavši na koncept socijalnog preduzetništva, koji će, kako je istakao, biti korektivni faktor koji će otvoriti treći sektor privređivanja. Realizacijom tog koncepta, prema njegovim rečima, godišnje će u Beogradu biti zaposleno 4.500 „tržišno nekonkurentnih" građana.
Razgovor je bio i prilika da se iz ugla privrednika sagledaju i razmene iskustva i perspektive privrednog razvoja Beograda, a među temama koje su privrednici pokrenuli bile su one o olakšavanju poslovanja, pravcima razvoja, privrednom rastu, investicijama i projektima, kao i povećanju zaposlenosti i standarda.
Odgovarajaći na sugestije privrednika, gradonačelnik Đilas je rekao da ljude treba ohrabriti za bavljenje biznisom, ali i da država mora pažljivo da bira rešenja kako ljudi ne bi ostajali bez posla.
Na skupu je dogovoreno da se formiraju radne grupe koje bi redovno razmatrale konkretna pitanja, predloge i probleme.
