Izvor: Blic, 09.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đaci i u osmoj deceniji života
Marija Landa, penzionisana profesorka engleskog i nemačkog jezika, ovih je dana kao lav u kavezu. Zbog zdravstvenih problema morala je da prekine kurs španskog jezika. U njenim godinama („70 i koja više") retkost je da neko uči sa toliko žara. Međutim, u gradu nije retko da „bake" i „deke" sednu u đačke klupe i „bubaju" engleski, španski ili se obučavaju da koriste internet. Najčešće to rade da bi ostali u kontaktu sa decom rasutom po svetu.
- Ona je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naš najredovniji i najvredniji đak. Nijedan čas nije izostala i uvek je dolazila raspoložena za učenje - hvale gospođu Landu nastavnici u školi „Ekvilibrio".
Kad je pre četiri godine počela da uči španski, grupu su činile žene skoro njenih godina.
- Bile su to sve mame, čije su se kćerke udale ili sinovi oženili u Španiji i Južnoj Americi. Glavni motiv im je bio da nauče jezik kako bi mogle kad tamo odu da pričaju sa zetovima ili snajama - priseća se ona.
Gospođa S. T. (68), penzionisana apotekarka, ima dvoje unuka u Americi koji ne govore srpski.
- Da bi sa njima mogla da razmenim bar nekoliko toplih reči, učim engleski. Ne ide mi baš lako - kaže ona.
Strane jezike najviše uče žene i to na prvom mestu engleski.
- Moja kćeka se udala u Americi i povremeno odem da posetim nju i zeta. Bila sam do sada dva puta i uvek mi je bilo nezgodno što ne mogu da razgovaram sa zetom. Tokom školovanja učila sam ruski jezik, jer tad niste mogli da birate. Postojala su dva „ruska" i dva „engleska" odeljenja. Uvek mi je bilo žao što nisam bila u tom „engleskom". Htela sam i ranije da naučim engleski, a sad je zet dodatni razlog - priča za „Blic" penzionerka Nadica P. (57).
Nadica je završila početni i srednji I kurs engleskog jezika u „Kvin Viktorijan Skul" u Beogradu.
- Kad zet govori polako, onda ga razumem. Ali, njemu je to neprirodno pa krene brzo da govori. Tad ništa ne razumem - priča Nadica, dodajući da će na jesen da nastavi dalje usavršavanje engleskog na novom kursu.
Penzionisana profesorka biologije Pete beogradske gimnazije, gospođa Drenka Vidicki Božić (71), uči engleski u školi „Smart Bejzik", iz nešto drugačijih razloga.
- Najmanje jednom godišnje putujem kod sina u Ameriku. Želim da se oslobodim grča koji osećam na aerodromima kad treba da razgovaram sa aerodromskim službenicima. Govorim francuski i ruski, ali bez engleskog danas ništa ne možete - kaže gospođa Vidicki-Božić.
Jedna Beograđanka u godinama, žena diplomate, uči engleski „da bi mogla da se sporazumeva sa strancima na prijemima", druga se sprema na iseljenje kod kćerke u Australiju, pa joj je potrebna bar osnova engleskog jezika. Ima i onih mladih duhom koji engleski obnavljaju, učili su ga nekad pa bi želeli da se podsete.
Kad upisuju kurseve računara, stariji ljudi to rade prvenstveno da bi savladali internet. I to opet zbog dece.
- Telefoniranje im je skupo, a elektronska pošta je brza i jeftina. Mnogi upisuju kurs samo da bi mogli sa decom da se dopisuju putem interneta - kaže za „Blic" Dobrica Jovanović, predavač u školi „Abel".
Ima, međutim i drugih motiva. Jedan stariji gospodin, penzionisani policajac, pohađao je kurs računara da bi savladao osnovne programe, jer ima literarni poriv - piše knjigu o svom zavičaju.
Iz inata
Jedan moj stariji polaznik je učio rad na računaru iz čistog inata: deca i unuci mu nisu dozvoljavali da priđe kompjuteru, jer „ne zna". E, pa on je odlučio da nauči... - kaže Dobrica Jovanović, predavač u školi „"Abel".
