Izvor: Politika, 24.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Divne uspomene
Odoše gosti. Prođe i taj „Evrosong”, kao što i svako čudo mine. Nama ostaju slava, nešto njihovog novca, malo vode u ušima..., a njima – divne uspomene, nadamo se?!
Je l’ vredelo? Nego šta je, majka mu stara! Je l` koštalo?! Jašta je! Kada je pa ovdašnji domaćin bio cicija kad ženi sina jedinca?! Po principu „nek crknu dušmani” oženismo i mi ovog našeg dvomilionskog đuvegiju za nevestu – Evropu. Da se pamti i priča.
Pod >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izgovorom lakih nota prebrinusmo, bogami, tešku brigu...
Valjda se taj podrugljivi zapad konačno uverio da i mi hodamo na dve noge, ne lovimo za doručak, ne bežimo na drvo kada nas nešto uplaši i... ne prinosimo strance kao žrtve bogovima Save i Dunava!
A bilo je svakakvih priča, al’ nek im je prosto! Kuso i repato ispiralo je usta našim Beogradom, ne znajući koliki je on gospodin!!!
No, dobro, grešili su jer nisu znali, ali žalosno je što su ga opanjkavali i oni koji ga i te kako, u sokak, znaju. Mislim na ona, ovdašnja, dušebrižna naličja što su panično upozoravala goste da se drže glavnih ulica, osvetljenih mesta, dobroćudnih grupa i da, naravno, sa sobom uvek nose komadinu sirovog mesa?! Da je bace, iskoči li pred njih kakav ksenofobično- krvožedni domorodac...
Al’ ovog su se puta malko... Malko više, zapravo! Suviše se ljudi inficiralo virusom „Beograd” da bi njihova „preventiva” imala više ikakvog smisla...
Mada, donekle je i meni žao sirotih strendžera koje su ovakvi, kao ja, upoznavali s Beogradom. Naime, robujem nakaradnom običaju da goste prvo nateram da probaju, a zatim vide grad. Računam, kafana je zajednički imenitelj svih kultura, dok, recimo, muzeji umeju da budu tačke velikih civilizacijskih spoticanja...
Doduše, ovi „evrosongovci” su bili tvrd orah, moram priznati. Naime, pozove me sredinom nedelje dragi prijatelj i kolega da priskočim u pomoć jer se grupica flamanskih turista otela kontroli. Neće u kafanu – boga nema!
Šta ću, međuredakcijska saradnja je svetinja, odem da smirim situaciju. Vidim, uprtili nekakve vodiče, brošure, karte... zaokružili na njima sve moguće znamenitosti grada. Auuu, pa gde ove „zaduži” od toliko sveta, mislim se ?! Jesi li ti na urednika kamenjem gađao da ih baš na tebe uputi?..
Povratim se od prvog šoka i počnem na „tečnom” engleskom razložno da im objašnjavam: „Dis iz kafana Kalenić, bilet-servis, maltene. Mi sad lepo sednemo i kod mister konobara naručimo karte (jela i pića) za finalno veče, dabome. Špricer je zvanično piće cele manifestacije, jakako?!” Naravno, shvate ozbiljnost situacije. Osnov međunarodne saradnje jeste jasno i istinito informisanje.
Ne lezi vraže, posle nekoliko „zvaničnih napitaka” navalili da ih vodimo u još neke „biletarnice”, vele, možda imaju u ponudi nešto od mesta bliže bini?! Hajde, izađemo im u susret, međutim...
Pomamili se, more! Džaba im ponavljamo: „Nema više karata, momci. Rasprodalo se, fajront! Ima mister konobar kuću, ženu, decu... Ako ga naljutimo pozvaće kvartet iz SUP-a, a oni su iz revijalnog dela takmičenja, specijalizovani za interaktivni kontakt s publikom!”
Eh, gde li su sada one divne karte i brošure?!
Slušajte braćo, kad ste već u Beogradu morate obavezno da vidite i smederevsku tvrđavu?! Evo, baš uskoro polazi jedna grupa u obilazak, sa Autobuske stanice. Samo recite da ste posetioci „Evrosonga” i dok otpevate pesme prvih osmoro finalista, već stižete.
Šalim se, naravno da nismo pokušali na tako ružan način da ih se otresemo – probali smo s dobrim starim bežanjem, ali... Što su flamanci u kondiciji?! Stigoše nas kod Terazija.
Dopratili smo ih do hotela i zamolili da se odmah jave koleginom uredniku!
„Slobodno, ma ne spava u tri ujutru! Treperi da čuje kako vam se dopao grad i naravno – puno ga pozdravite! Ako se ne javi isprve, samo budite uporni...”
P. S. Šalu na stranu, oduševljenje stranaca Beogradom nas iznova seti na ono što, možda, prečesto i volšebno zaboravljamo: koliko je ovo divan grad i kako zaslužuje da ga iskreno i neštedimice volimo. Ne dozvolimo da to drugi čine iskrenije od nas!
Mihailo Medenica
[objavljeno: 25/05/2008]
