Izvor: Politika, 19.Jul.2009, 00:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Divlje” vile na obali Save
Izvesni „ljubitelji reka” prisvojili zemljište uz vodu i bespravno podigli vikendice. – Nezakonita gradnja remeti vodotokove, ocenjuju stručnjaci
Ko se probije kroz šikaru duž nasipa od novobeogradskog Bloka 45 do Ostružničkog mosta, u nizu sojenica, bezmalo na liniji dokle dopire voda, naići će na prostranu i lepu kuću. Pred njom se prostire uređeno ograđeno dvorište sa ozidanim roštiljem u hladu i, na svega deset metara od Save, malim bazenom. Za nekoga bahatost, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za vlasnika idila.
Među građevinama koje se tu ređaju na oko osam kilometara ima i skromnih mada doteranih sojenica, zatim onih koje bi uz malo para mogle postati dostojne čak i bungalova sa Havaja, kao i prizemnih, više nego udobnih zdanja, među kojima su pojedina odvojena i velikim zidanim ogradama. U njima bi se dalo ne samo vikendovati nego i živeti, pa i izdavati ih kao apartmane. Njihovi vlasnici su imali više novca za ulaganje budući da su uštedeli na nadoknadi za građevinsko zemljište i računima za struju i vodu. Drugim rečima, sve one, oko 250 njih, prema najskromnijim procenama, podignute su – bespravno.
Nadoknadu za građevinsko zemljište vlasnici nisu ni mogli da plate jer su na vodoprivrednom zemljištu, u takozvanom forlendu, delu kopna koje prima velike vode kada se razliju posle udara na nasipe. Gradnja u toj zoni je nedozvoljena, očito i rizična, ali nadležni je ne sprečavaju već oko 15 godina, otkad su stigli prvi „doseljenici”.
Obaloutvrde su oštećene prolaskom teških kamiona kojima vlasnici vikendica dovoze zemlju i šut da ih nasipaju kako bi dobili čvršće tle za zidanje i utabavanje puta kroz naselje. Donetom zemljom i podignutim građevinama smanjena je zapremina forlenda, pa je manja i količina vode koju taj pojas može da primi kada se dignu poplave. Ponegde je sečeno drveće koje treba da bude prirodna ustava protiv naleta vode, kao i da korenjem učvršćuje zemlju i sprečava da je vode podriju.
Zbog toga, navodi Nenad Milenković, predsednik opštine Novi Beograd, poplave mogu da ugroze naselje Donje polje, koje se nalazi iza nasipa, potope obližnje obradive površine, možda čak i da zaprete celom Novom Beogradu, osim Bežanijskoj kosi.
Zamoreni, kako kažu, kampanjom koja se protiv njih vodi, vikendaši neće mnogo da pričaju. Nude vodu, pivo, sok, zovu novinare da dođu kod njih kad god požele da uživaju u reci, ali pod uslovom da se ne spominje tema koje im je preko glave. Nisu zabrinuti zato što su na plavnom zemljištu. Kada je visok vodostaj, Sava ume da navre u njihove sojenice, ali se ne osećaju ugroženim jer ne borave u njima stalno. Upozorenja da u opasnost dovode okolna naselja smatraju preuveličanim. Neka od zdanja su već menjala vlasnike, ali neće da otkriju koliko vredi kvadrat.
Ćute i na pitanja kako se snabdevaju strujom i vodom, ali to mora da im nije teško s obzirom na to da su se smestili kraj reni bunara, na koje je lako priključiti se i još lakše prljati ih izlivima iz septičkih jama kojima se porodice iz vikendica ispomažu. Pojedini su se skućili i na samo nekoliko metara od reni bunara, kaže Dušan Pajkić, načelnik Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede. Bunari im dobro dođu i da u hladu koji bacaju njihovi „tornjevi” parkiraju i od vreline sačuvaju kola, gotovo redom iz bolje klase.
Vodoprivredni inspektori su obilazili ovaj pojas i pisali prijave, ali pravosuđe nije na njih reagovalo, kaže Milenković. Vodoprivredno preduzeće „Galovica” je takođe slalo prijave, priseća se njihov direktor Dušan Panić, republičkoj direkciji za vode, policiji i na još mnogo adresa i – opet ništa. Posle svega, nije isključeno da makar neki od ovih objekata bude legalizovan. I Oliver Dulić, ministar prostornog planiranja, izjavio je pre nekoliko dana da je teško pomisliti da će biti rušena čitava bespravna naselja.
– Sigurno neće biti ozakonjeni objekti u prvoj zoni sanitarne zaštite, odnosno oni smešteni neposredno pored bunara iz kojih Beograd ispumpava vodu za piće. To zakon ne dopušta – naglasio je Pajkić.
Osim što ugrožava reni bunare i odbranu od poplava, divlja gradnja, kao i nezakonito crpljenje šljunka, peska i gline u vodoprivrednim zonama remeti tok reka. Prekomerna eksploatacija građevinskog materijala, i to u krajevima gde ona uopšte nije dozvoljena, i nizanje marina i ogromnih splavova bez odobrenja usporavaju reke, izazivaju masivno taloženje mulja i podižu dno korita. Sa manjom širinom i zapreminom, korita, poput forlenda pretvorenih u građevinsko zemljište, možda neće moći da prime veći izliv kada poraste vodostaj, pa će se u opasnosti prvi zateći oni koji su gradili na tim mestima, ali potom i svi ostali.
Iskopavanje građevinskog materijala iz reka toliko je podrilo mostove u južnoj Srbiji da mašinovođe moraju da uspore kako bi bezbedno prešli i vozovi stalno kasne, kaže Branislav Božović, načelnik odeljenja za monitoring i zaštitu od udesa u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine. Zbog splavova koji su poremetili vodotok, korito ka Velikom ratnom ostrvu toliko se istanjilo da ga je već maltene moguće i prepešačiti, nastavlja on.
Divlja gradnja na rekama toliko je uzela maha da je pristup najlepšim mestima nemoguć ako se ne plati ulaznica za neki klub na vodi i sa njega osmatra prirodna lepota koja pripada svima, kaže Božović.
– Splavari su se smestili na lokacije za koje bi bilo prirodno propisati velike nadoknade. Za njih plaćaju jedino taksu za ispuštanje otpadnih voda, koja je nedovoljna u poređenju s vrednošću resursa, odnosno reke koju koriste – kaže Božović.
Osim što zaprečavaju prolaz šetačima, nelegalni objekti u vodoprivrednim zonama ponegde i onemogućavaju pristup radnicima koji održavaju kanale i vodotokove. S obzirom na to da se u vodoprivredu odavno ne ulaže dovoljno i da još nije popravljena ni šteta koju su obaloutvrdama nanele velike poplave 2006. godine, poslednje što nam je potrebno jeste da zatrpanim kanalima i okrunjenim nasipima povećavamo rizik od velikih izliva voda.
Vladimir Vukasović
-------------------------------------------
Papiri bez značaja
Pojedine institucije izdale su izvesne papire vlasnicima vikendica, što su oni protumačili kao dozvolu za objekte. „Srbijavode” su propisale uslove za postavljanje oko 20 privremenih vodoprivrednih objekata, poput marina, ali vikendice očigledno ne spadaju u tu kategoriju, objašnjava Nikola Marjanović, direktor tog preduzeća.
„Zelenilo Beograd” je mnogim vikendašima naplatilo taksu za zauzimanje zemljišta koje je bilo zelena površina, kaže Dušan Panić, direktor vodoprivrednog preduzeća „Galovica”, čijim su radnicima vlasnici objekata pokazali priznanice.
[objavljeno: 19/07/2009]
.jpg)
