Izvor: Politika, 18.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Divlja svinja pustoši useve na Kosmaju
Poljoprivrednici iz Rogače tvrde da sve što na proleće poseju ove životinje do leta pojedu
Sve što ima stvorio je deka Vojislav Banković decenijama vredno radeći na njivi u rodnom mu selu Rogači, u Sopotu. Iako ga je starost stigla, naučio je stari domaćin da radi, ore i seje, jer, kada poraste biljka koju posadi kao da se i on ponovo rodi. Zato ga i more brige deceniju unazad, jer mu njive postadoše, kako kaže, kao Skadar na Bojani. Sve što na proleće poseje divlje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svinje do leta pojedu.
Plodne parcele je uzorao, pa ih sad sa komšijama obilazi i jadikuje, ne zna da li i ovog aprila da u oranice od Kosmaja ka Velikoj Ivanči poseje kukuruz kad mu se ova rabota godinama unazad ne isplati. Najveći neprijatelj Rogačana je divlja svinja, koja im, objašnjava starina, jede useve čim u zemlji isklijaju. Lovci su, kažu, nedavno organizovali hajku na svinje, ali se seljani žale da nije mnogo pomoglo. Pre više godina, ova životinja proglašena je na sednici opštine Sopot za štetočinu, ali ni to nije vredelo. Kako kažu meštani, to je bio jedini način da razmnožavanje ove vrste svedu na razumnu meru, ali Lovački savez Srbije, kažu, nije prihvatio opštinski predlog, što poljoprivrednici žestoko osuđuju.
Živorad Milosavljević, predsednik opštine, istakao je da je učinio sve što je mogao, proglasivši divlju svinju štetočinom.
– Kada to republički organi nisu potvrdili, ja sada ništa ne mogu, to je izvan mojih nadležnosti. Mesno udruženje lovaca živi od članarine i nema novca da oštećenim poljoprivrednicima uvek nadoknadi štetu, pa i lovcima divlje svinje jedu useve. Pomažu koliko mogu, pa kupuju kukuruz i bacaju svinjama iz šume, da ne bi pustošile njive. Problem treba da bude rešen na nekom višem nivou – objasnio je Milosavljević.
Banković kaže da nikako ne može da naplati odštetu za propale prošlogodišnje useve.
– Šest puta sam zbog ovoga dolazio na suđenja i imam utisak da zbijaju šalu sa mnom. Ubeđuju me da mi pitome svinje jedu žito, a od njih u okolini njiva ni traga ni glasa. Ono što divlje svinje preko noći učine trebalo bi 15 domaćih da urade, a one ne izlaze iz svojih obora. Već godinama pratimo tragove, istražujemo kuda idu divlje svinje. Palimo gume da gore pored njiva, ostavljamo pse da stražare, bacamo petarde da rasteramo svinjske napasti, ali nikakve koristi od toga nema. Dok sam nedavno orao njivu video sam pet divljih svinja, kao da vrebaju kada ću da posejem kukuruz – jada se Banković.
Iako mu roditelji žive u inostranstvu, Dragan Pavlović (38) nije mogao da napusti svoje selo, već se pridružio malobrojnim mladim Rogačanima koji su odlučili da žive od poljoprivrede. Osnivao je on ranije i farmu svinja, moderno je opremio, zasejao velike žitne oranice, ali mu je biznis brzo propao, jer je kukuruz pre stigao do njuški divljih svinja, nego njegovih pitomih za koje ga je okopavao i đubrio.
– U Lovačkom udruženju „Kosmaj” nam govore da to nisu naše svinje, već da dolaze iz Mladenovca i Barajeva i da oni tu ništa ne mogu. Nismo mi ludi, znamo da divlje svinje žive na našoj teritoriji, viđamo ih. Toliko su se namnožile. Miladin Žujević, predsednik lokalnog Udruženja lovaca, nedavno je u javnosti izjavio da ih ima oko 200. Prošle godine bio sam u manjini kojoj su nadoknadili štetu zbog pojedenog žita, ali ove godine ništa od toga – kaže Pavlović.
Iako ima oko 12 hektara zemlje, plaši se da i ove godine na njoj zaseje kukuruz i uzalud baci novac. Zato je na potesu kojim ne idu divlje svinje uzeo pod zakup tuđe oranice. Plaća drugome sto evra po hektaru. Ne isplati se, kaže, ali ne može da miruje, mora nešto da radi.
Dolazili su i veštaci i iz Beograda da procene štetu. Njihov izlazak na teren seljaci su lane plaćali oko 8.000 dinara, a za nadoknadu štete nuđeno im je oko 6.000 dinara.
D. Jokić
[objavljeno: 19/03/2008.]
.jpg)
