Izvor: Blic, 08.Apr.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Direktori protiv, roditelji podržavaju
Ako prođe inicijativa Gradskog sekretarijata za zdravstvo obe dečije klinike u Beogradu, Institut za majku i dete i Dečija klinika u Tiršovoj veoma brzo mogle bi da dežuraju svake noći. Trenutno, ove dve ustanove se smenjuju svaki drugi dan, a svake noći dežurne lekarske ekipe pregledaju i po 300 dece. Direktori dečjih klinika kažu da nema mogućnosti da dežuraju svake noći, ponajviše zato jer nedostaju dečji hirurzi.
Gradski sekretar za zdravstvo prof. dr Dragana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Jovanović smatra da ne bi smelo da se dešava da mališani putuju 40 minuta kolima od Surčina do Dečje klinike u Tiršovoj, jer je to dragoceno vreme za dečje živote. U Sekretarijatu za zdravstvo već su održani sastanci na ovu temu sa direktorima dve dečje klinike.
- Na dva miliona ljudi, koliko ih je u Beogradu, jedna dežurna dečja klinika je zaista malo. Sasvim je nelogično da roditelji sa bolesnom decom dolaze iz Mirijeva do Novog Beograda ili iz Batajnice u Tiršovu. Postoji problem nedostatka dečjih hirurga, ali zato pod hitno treba početi edukaciju mladih lekara. To je jedino sporno, jer pedijatara ima dovoljno - smatra dr Dragana Jovanović.
Veliki problem je i evidentno nepoverenje roditelja u pedijatre u domovima zdravlja. Zato vode mališane i zbog najmanjih zdravstvenih problema tokom popodneva, kad rade domovi zdravlja, u Tiršovu ili Institut za majku i dete, koje se tako pretvaraju u velike domove zdravlja.
Osim tog nepoverenja, presudna činjenica za odlazak u dečje klinike je i komfor, jer ove dve ustanove imaju laboratorije koje rade 24 sata, pa je moguće uraditi analize krvi i urina u bilo koje doba. Zato mnogi roditelji čekaju veče, pa tek onda vode dete kod lekara.
Roditeljima koje je „Blic" anketirao sviđa se ideja da, ako je moguće, dežuraju obe dečje klinike, jer je Beograđanima preko Save itekako skupo da taksijem dođu do starog dela Beograda ako je te noći dežurna Tiršova.
- Dešavalo mi se da od Bloka 70 prvo odem u Institut za majku i dete koji mi je bliži, vidim da nisu dežurni i onda se uputim u Tiršovu. To nije nimalo jeftino ako se ide taksijem. Mislim da na obe strane reke treba da postoje dežurne dečje klinike. Veliki problem je i što je noću teško naći dežurnu ORL kliniku - kaže za „Blic" Jovana Vukelić (29) iz Novog Beograda.
Za razliku od većine roditelja i čelnika Gradskog sekretarijata za zdravstvo direktorima dveju dečjih klinika se ne dopada ideja o svakodnevnim dežurstvima. Oni smatraju da sadašnji sistem dežurstava podmiruje sve potrebe bolesne dece. Dr Milan Đukić, v. d. direktora Dečje bolnice u Tiršovoj, se pita da li bi uopšte bilo dovoljno pacijenata ako bi obe ustanove dežurale svake noći.
- Imali bismo po stotinak pacijenata, a angažovanje lekarskih ekipa je ogromno. Pa četiri petine te dece je moglo bez problema da bude zbrinuto u domovima zdravlja. A i gde da nađem tolike lekare, posebno kad počne sezona godišnjih odmora - pita se dr Đukić.
U Tiršovoj tokom dežurstava rade četiri hirurga, dva anesteziologa, četiri pedijatra i jedan lekar na intenzivnoj nezi. Brojčano ista ekipa je i u Institutu za majku i dete.
Direktor Instituta dr Dragutin Tričković ističe da za svakodnevna dežurstva nema dovoljno ni dečjih hirurga ni pedijatara.
- Bilo bi to najgore rešenje da svake noći dežuramo i mi i Tiršova - smatra dr Tričković.
Prosek 250 dece po dežurstvu
Prosečno tokom jednog dežurstva koje počinje u 14 sati i završava se u sedam sati narednog jutra dečji lekari pregledaju i zbrinu između 250 i 300 dece. Tokom poslednjeg dežurstva u Tiršovoj od tog broja operisano je petoro dece. U Institutu za majku i dete od petka do subote pregledano je čak 550 dece.
