Izvor: Politika, 01.Maj.2012, 00:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Direktor „dvorane zvezda” više od dve decenije
Dragoslav Agatonović od 1991. godine na čelu Dvorane Doma sindikata koja uskoro obeležava 55 godina postojanja
Dvorana Doma sindikata obeležava 55 godina postojanja, a bezmalo polovinu tog vremena direktor je isti čovek – Dragoslav Agatonović Giša. Kako je toliko dugo opstao na čelu jedne od najpoznatijih institucija one „stare” Jugoslavije, ali i Srbije i arhitektonsko-kulturološkog simbola Beograda, otkriva za „Politiku”.
Agatonović je na mesto direktora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << društvenog preduzeća Dvorana Doma sindikata postavljen 1991. godine i do sada je za čelnika ustanove biran tri puta na po četiri i dva puta na po pet godina. A konkursne komisije su svaki put bile jednoglasne. Tvrdi da nije Crnogorac, iako mu to mnogi osporavaju pitajući se: „Kako si onda toliko dugo direktor?”
U šali voli da kaže da je rođen pred sam kraj prve polovine prošlog veka, u stvari 1949. godine u selu Rosica, 33 kilometra od Kruševca, podno Jastrepca. Učiteljsku školu završio je u Aleksincu, došao u Beograd, upisao Fakultet političkih nauka, živeo po domovima, radio preko studentske zadruge. Tako je ušao u turizam i počeo leta da provodi na moru, a zime na planinama, kao turistički radnik, glavni za zabavu gostiju u odmaralištima Beogradskog univerziteta na Jadranu.
– Neda Ukraden je prvi profesionalni nastup imala upravo kod mene u Makarskoj 1972. godine, Leo Martin je tamo pevao na vrhuncu karijere, Miki Jevremović takođe. Miki je dolazio u belom „mercedesu” sa otvorenim šiberom – seća se Agatonović.
Prvo stalno radno mesto bilo mu je šef zabave i kulture u „Mladost turistu”. Ipak, kada je diplomirao izabran je za jednog od direktora NU „Braća Stamenković”. Tamo je proveo četiri godine, a onda su ga, kako kaže, zapazili iz Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda, pozvali ga da pređe uz obećanje da će dobiti stan, što se i ostvarilo.
– Bio sam stručno-politički radnik. Zvali su me komemorativni šef, jer sam prisustvovao „sahrani” Saveza komunista i stvaranju SPS-a. Bio sam direktor radne zajednice gradskog odbora SPS-a. Posle tri meseca dobio sam otkaz bez pravog razloga i valjanog obrazloženja, a u stvari zato što nisam imao dlake na jeziku. Prekrstio sam se i zarekao da više nikada neću u partiju – kaže Agatonović.
Onda je gotovo krišom, da ga neko ne bi „spotakao”, konkurisao za direktora Dvorane Doma sindikata. Postavljen je 1. aprila 1991. godine. Danas ponosno ističe da u ovoj ustanovi niko ne radi ni za jednu partiju, da su svih 30 zaposlenih profesionalci u svom poslu.
Glavna dvorana Doma sindikata po akustičnosti spada u sam evropski vrh (Foto D. Ćirkov)
Kroz Dvoranu su u protekle dve decenije prošle gotovo sve partije sa ovih prostora – podseća Agatonović.
– Demokratska stranka je ovde počela, tu su se osnivali, tu se „razbijali”. I ostali su ovde držali odbore, kongrese, i Koštunica, i Arkan, i Šešelj... Arkan me je jurio da uđem u njegovu stranku, odbio sam. Ovde je bila komemoracija kada je ubijen. Šešelj je pored ostalih skupova kod nas održao oproštajnu konferenciju pred odlazak u Hag. A prvi put kad je hteo da organizuje nešto, kada niko nije hteo da mu izda prostor, došao je ovde, vidno ljut i spreman da se svađa. Pitao je pošto je sala. Kad sam mu rekao 5.000 maraka, seo je za telefon, pozvao nekoga i naredio da donese novac – priča Agatonović.
Ovde su dolazile izbeglice u vreme ratova i tu nalazile privremeno utočište, i rezervisti pred odlazak na front, i štrajkači i drugi nevoljnici.
U Dvorani Doma sindikata se i pevalo, igralo...
Dirigent Mladen Jagušt, koji je nastupao širom Evrope, uvek je tvrdio da glavna dvorana Doma sindikata po akustičnosti spada u prvih pet na kontinentu. Dvorana je za mnoge bila osnovna i srednja škola i prijemni ispit za odlazak u zvezde. Tu su taj „prijemni” položili Đorđe Marjanović, Arsen Dedić, Miroslav Ilić, Đorđe Balašević, Haris Džinović, Lepa Brena i „Slatki greh”, festival „Beogradsko proleće”, pa kasnije Dragan Stojnić. Na toj pozornici prvi put odigrane su i mnoge pozorišne predstave, a i sad se izvode nove.
Problema sa publikom nema, alu pojave se pojedinci čija nepristojnost zadaje muke. Ipak, Agatonović je posetiocima zahvalan na korektnom ponašanju.
----------------------------------------------
Preskupe komunalije
Naš najveći problem jesu preskupe komunalne usluge. Grejanje plaćamo čak i do 10.000 evra mesečno, struja i voda nas koštaju dramatično mnogo. Pet godina nismo menjali cene karata, a iznajmljivanje prostora smo osetno pojeftinili.
Preduzeću pripadaju i veliki hol i galerija. Kao vlasnik zgrade uknjižen je Savez samostalnih sindikata Srbije koji je i osnivač Dvorane Doma sindikata i prema kome Dvorana ima finansijske obaveze koje otežavaju inače komplikovanu situaciju.
----------------------------------------------
Prvi seminar 1957. godine
Dvoranu i zgradu Doma sindikata projektovali su i zidali Rusi. Objekat je počeo da se gradi 1953, a 1957. je završen. Mada nema pouzdanih podataka, kažu da je tada organizovan prvi seminar, a da je prvi muzički program održan 18. novembra 1957. godine.
Kako kaže Agatonović, za godišnjicu planiraju da naprave kolaž program u kome će, bez honorara, nastupiti Zdravko Čolić, Đorđe Marjanović, Đorđe Balašević i drugi koji su svoj put do zvezda počeli u Dvorani.
– To mora da bude drugačije, bez onog klasičnog najavljivanja, da svi budu na sceni, da pevaju zajedno, da budu tu i „Indeksovci”. Videćemo... – kaže direktor.
----------------------------------------------
Delatnost Dvorane Doma sindikata
– prikazivanje filmova
– organizacija i realizacija kulturno-zabavnih, muzičkih programa, seminara, savetovanja, kongresa...
– zaposleno je 30 ljudi, od toga 16 spremačica
----------------------------------------------
Četiri sale
6.250 kvadratnih metara je površina kompleksa sa četiri sale
1.600 mesta – velika dvorana
305 mesta – sala dva
105 mesta – sala tri
101 mesto – sala četiri
Milan Janković
objavljeno: 01.05.2012.
