Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Jan.2017, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Kineska banka u Beogradu
Moglo bi se reći da je ova godina u Srbiji počela jednom dobrom vešću – krajem protekle sedmice u Beogradu je otvorena Kineska banka (Bank of China Serbia), koja će, navodno, iz našeg glavnog grada “koordinirati” svoje aktivnosti u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, Crnoj Gori i Albaniji.
Dakle, kako se na prigodnoj svečanosti u Palati Srbija izrazio predsednik Srbije Tomislav Nikolić, Kineska banka je već aktivna u regionu, ali će Beograd >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << postati “regionalni centar, a Srbija lider u mnogim oblastima, ekonomskim i bankarskim posebno”.
Predsednik Nikolić je tome dodao da se dolaskom Kineske banke očekuje “eksponencijalni rast investicija u našu zemlju jer je upravo ta banka otpočela finansiranje železare u Smederevu”. Povrh svega, Nikolić se pohvalio da su njegov i potpis predsednika Republike Kine Si Đinpinga na dokumentu o strateškom partnerstvu Srbije i Kine “garanti njegove realizacije” i da je taj dokument u funkciji “najvećeg infrastrukturnog projekta u svetu ’Jedan pojas, jedan put’, koji je lična inicijativa kineskog predsednika”.
Sa svoje strane, predsednik “Benk ov Čajna” Tjan Guoli, kako javljaju izveštači, takođe je izrazio uverenje da uz rastuću trgovačku razmenu postoje i velike mogućnosti za širenje saradnje Srbije i Kine u domenu infrastrukture, turizma i finansijskih usluga. Kineska banka, inače, ima više od 600 filijala u 51 državi sveta. Ima aktivu od 2.590 milijardi dolara, depozitna sredstva od 1.800 milijardi dolara, kreditna sredstva u ukupnom volumenu od 1.400 milijardi dolara, a neto dobit na kraju 2015. godine od 27,6 milijardi dolara. Moglo bi se “gledati u zube” ovoj ne naročito atraktivnoj “proporciji” između kapitala, depozita, kredita i dobiti, ali bolje obavešteni stručnjaci smatraju da nijednoj banci u svetu poslednjih godina nije lako, s obzirom na poplavu novca koji se valja iz najkrupnijih emisionih centara, što je obaralo kamate i bankarske marže do vrlo niskih vrednosti.
Pri svemu tome, treba imati u vidu da je Kineska banka, dakako, u potpunom državnom vlasništvu (kao i sve domicilne banke u Kini), pa je logično pretpostaviti da je muče i hronične boljke takvih banaka (“politički”, a ne samo profitni plasmani, visok nivo rizičnih ulaganja i nenaplativih potraživanja, itd). No, da nije “državna”, malo je verovatno i da bi se zaputila u Beograd, budući da toliko krupne banke obično i neće da se bakću poslovima na toliko uskom tržištu kakvo je srpsko. Sećamo se da je poslednje decenije bilo više najava da će neka od najkrupnijih američkih i svetskih banaka doći u Srbiju i na Balkan, ali to se dosad nije ostvarilo (osim što su neke, poput Siti banke, direktno kreditirale neke krupne transakcije).
Elem, ako otklonimo prigodnu patetiku predsednika Nikolića, kojoj je on oduvek bio sklon, u Beograd je došla četvrta banka u svetu po veličini osnovnog kapitala, što nikako nije za potcenjivanje. Istina, Kineska banka u Beogradu verovatno će, pre svega, “servisirati” smederevsku železaru i kineske investicije na tlu Srbije, mada je zanimljivo da se registrovala i za rad sa stanovništvom (valjda obaveštena da se u Srbiji to najviše isplati).
I, na kraju, mada je još rano za “geostrateške spekulacije”, verovatno nije loše što je Kineska banka otvorila filijalu i u Beogradu i što se Srbija nalazi na trasi novog “puta svile” – sada kada Evropa treba da rekonfiguriše svoje odnose sa SAD, a u tom kontekstu i sa ostalim velikim silama. Evropi možda ne odgovora model odnosa sa Kinom kakav je ona kroz odnose međuzavisnosti izgradila protekle dve decenije sa SAD, a koje je Tramp najavio da će rušiti. Sa druge strane, ni odnosi EU – Kina nisu bili bez trzavica i protivrečnih interesa jer nijedna strana nije bila spremne da “plati” ogromne pogodnosti koje su razvojem međusobne trgovine sticale. Tu su i ruski interesi, koji se kod nas iz nekog potpuno iracionalnog razloga često povezuju sa kineskim, što je daleko od realnosti.
