Izvor: Blic, 10.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dignu tri sprata, pa traže dozvolu
Na klizištu Palilule, na mestu gde treba da prođe put ka novom mostu preko Ade Huje, 50 odsto zemljišta zauzeto je bespravno podignutim kućama. Divlja gradnja u Beogradu umesto da se uvede u red još je više „podivljala". Kad bi država danas odlučila da joj stane na put, trebalo bi joj, kažu stručnjaci, 30 do 40 godina da grad urbanistički upristoji. Investitori, sa druge strane, kažu da je uzrok divlje gradnje najviše u prekomernom čekanju na dozvole.
Kaluđerica, Busije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Plavi horizonti, Grmovac... gotovo svi rubni delovi grada nelegalno su izgrađeni u poslednjih dvadesetak godina. Bespravnim nadziđivanjem, doziđivanjem i zidanjem preko dozvoljenih gabarita naružen je i sam centar grada.
- Zidanje bez dozvole u gradu je postao manir. Neplanskom gradnjom napadnut je ceo grad. Poznajem ljude koji nelegalno zidaju, a od divlje gradnje nije pošteđeno ni Dedinje. Danas se čak savetuje investitorima da prvo sazidaju a onda traže dozvolu - kaže za „Blic" Ružca Bogdanović, predsednica Društva urbanista Beograda.
Patrola po gradilištima
Novinari „Blica" obišli su prethodnih dana gradilišta u centru, na Vračaru i Savskom vencu. Sva gradilišta imaju urednu građevinsku dozvolu, čiji je broj istaknut na tabli sa obaveštenjem šta se gradi i koji su rokovi, a od investitora se može čuti potpuno drugačija priča nego od urbanista. Oni, tvrde da je uzrok divlje gradnje u velikomj meri u dugoj proceduri za dobijanje dozvola.
Iako bi investitor, koji je pripremio sve papire i napravio projekat zgrade u skladu sa urbanističkim planom, morao u roku od 15 dana da dobije dozvolu za gradnju, u praksi se na dozvolu za početak izgradnje čekaju oko godinu i po dana, dok pribavljanje ostalih odobrenja od javnih i komunalnih preduzeća traje i po dve godine. Kako kaže Zoran Nešić, vlasnik kompanije „Kataduzo" koja gradi stambeno - poslovni objekat u Igmanskoj 10, za pribavljanje svih potrebnih dozvola i odobrenja njihovoj kompaniji bilo je potrebno godinu i dva meseca, ne računajući dogovore sa vlasnicima parcele, na kojoj grade.
Dozvole čekaju duže od godine
- U Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove se ne zna nikada koliko dugo se čeka na neki dokument. Uglavnom je sve proizvoljno „kad dobiješ, dobićeš". Onoga trenutka kada u Sekretarijatu instaliraju kompjuter u kome će biti unesene sve informacije o tome šta je i gde dozvoljeno, haos sa gradnjom će biti rešen- tvrdi Nešić, koji je najviše problema imao sa dobijanjem dozvola za protivpožarnu zaštitu i odobrenje iz Sekretarijata za saobraćaj.
Nemaju ni svi investitori podjednake muke prilikom dobijanja svih potrebnih dozvola. Beograđani, koji su sa gradskim arhitektom veoma žučno diskutovali na blogu B92 o divljoj gradnji, ubeđeni su da je vlast, pre svega opštinska, odgovorna za urbanistički haos, da ruši selektivno onima koji nemaju da je „podmažu" i da je korumpirana.
Urbanisti ističu da se Beograd na evropskoj mapi estetski i vizuelno već čita kao mesto van tokova savremene civilizacije. Stranci se veoma čude takvoj „gradnji" u prestonici. U evropskim metropolama uglavnom nema divljih naselja, a tamo gde se pojave radi se o sklepanim udžericama.
Pet miliona nelegalnih kvadrata
U gradu ne postoji precizan podatak koliko ima nelegalno sazidanih kvadrata. Do kraja 2003. godine, za legalizaciju je predato 109.000 predmeta, sa ukupno pet miliona kvadrata.
- U gradu postoje tri vrste nelegalnih graditelja: očajnici koji su zidali da bi došli do krova nad glavom, drugi su bili u prilici da sazidaju po 300-400 kvadrata, a treći su profiteri, koji su zidali da bi prodali stanove. Grad nema mehanizme da poruši bilo šta jer je populistički zakon o legalizaciji omogućio svima njima da ulaskom u proces legalizacije spreče rušenje - kaže za „Blic" Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.
Zakon o legalizaciji, donet sa idejom da se u legalne tokove uvede sve što je „divlje", u praksi je zaštitio nelegalne graditelje, pa čak i podstakao bespravnu gradnju.
