Izvor: Politika, 22.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devičanski izvor
Začudio me prošlonedeljni poziv Mome Momovića, diplomate u penziji, da u sredu dođem u njihovu kuću na Senjaku, u večernjim satima, da u manjem krugu rođaka i prijatelja proslavimo 30. rođendan njegove ćerke Stele. Lepo je bilo kada smo slavili njeno punoletstvo, a zatim i diplomiranje na molekularnoj biologiji, ali dizati zdravicu na više od trideset stepeni i to za "devojku u godinama" – nešto mi je tu bilo sumnjivo.
Vučen radoznalošću, a poguran dosadom i željom da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pobegnem iz zagušljivog stana, ipak se nađoh u bašti lepe kuće porodice Momović, među dvadesetak namirisanih i za ovu priliku uparađenih ljudi. Ali, odmah mi upade u oči nervoza domaćina, simpatičnog i dobrodušnog ljudskog burenceta, čije je neuobičajeno često treptanje ukazivalo na neku veliku brigu.
I kao na onim skupovima u aristokratskim porodicama 19. veka, ispod raskošne krošnje jednog drveta u bašti izdvoji se nas petoro, Momi najbližih prijatelja. Niko nije među nama, kao nekad, pušio lulu ni zubima stezao kubansku cigaru, niti namicao lornjon na oko, a ni cevčio viski. Svi su postali nepušači u poznim godinama, srču samo negazirane sokove i misle na visok krvni pritisak.
– Prijatelji, morate mi pomoći. Hoću da poludim zbog moje Stele, moje dobre devojčice, mog zlata. Šta mi vredi što je lepo vaspitana, što je uvek bila odličan đak i student, kad nije sve išlo prirodnim putem. Drugarice su joj se zabavljale, poudavale, izrodile decu, a ona se zatvarala u sobu i retko kad izlazila u provod – kršio je ruke naš domaćin.
– Pa, šta je to, Momo, što te toliko sekira? Kaži nama, mi smo ti prijatelji – reče Stevan, novinar na zalasku karijere.
– Sramota me da vam kažem. Ovo je suludo, neverovatno, čisti anahronizam...
– Izbaci jednom to iz sebe, čoveče! – nagnu se k njemu Jovica, bivši ministar upleten u desetak korupcionaških afera.
– Stela je konačno na poslu upoznala finog momka, Zorana, iz ugledne leskovačke porodice. Ne samo upoznala, nego se zacopala u njega tako da više nikoga ne vidi. Obavili smo veridbu, a za nekoliko meseci biće i svadba – govorio je Moma sa licem teško bolesnog čoveka.
– Pa, super, čoveče – uleteh u razgovor.
– Nije super, jer je Zoran pod velikim uticajem roditelja, a naročito majke. Jednom je, vrlo ozbiljnim glasom, Steli stavio do znanja da on ne želi da ide u krevet s njom pre venčanja, kao i da njegova nevesta mora biti virgo intakta. To je Stelu, a i mene i moju Živku, prenerazilo. Ko još danas to od neke devojke zahteva, kome je to važno! – povisi ton brižni tata.
– Tiše, tiše, pa tu kod Stele nema problema – upilji Stevan u Momu.
Stelin otac se uhvati za glavu sa obe ruke.
– Ma, jedan dripac još u srednjoj školi, na žurki, a posle nagovora drugarica i primedbi da je seljanka, primitivna, odvukao je moju devojčicu u drugu sobu i uništio mi Stelu. To sam saznao tek pre godinu dana. Sada mi dolazi da nađem tog skota i da mu razbijem glavu. Jer, ne znamo šta da radimo, kako da problem rešimo, a ovo je jedinstvena šansa da mi ćerka bude srećna – odgovori Moma kroz zube.
– Sa takvim pećinskim čovekom, teško će se to ostvariti – čuh Jovicu kako govori sebi u bradu.
Utom dođe Živka po muža i odvede ga načas kod drugih gostiju.
– Ej, ljudi, moramo nekako pomoći prijatelju, ali kako? Zamislite, kako je to nekad bilo. Sad se setih jedne moje momačke dogodovštine od pre tridesetak i više godina. Zatekao sam se u stanu sa nešto mlađom devojkom. Muvao sam je nekoliko meseci i sad je trebalo da krunišemo našu vezu. Ona se na kauču, gola ispod ćebeta, stidljivo skupljala kao petoparac. Pitam je šta se događa. Ona mi kaže da će joj to biti prvi put. E, kad nisam eksplodirao. Pa, gde meni to da se desi. Otišao sam do kupatila i umio se. Nisam znao kako da se ratosiljam tog deteta. Nisam želeo da joj upropastim budućnost. Ipak je ona bila moja devojka samo za jedno leto. Nisam imao ozbiljne namere s njom. Dok sam se pekao na vatri, zazvoni telefon. Prestravih se, već je bila ponoć. Urednik me hitno zvao u redakciju, jer se na ostrvu Krk srušila "Aviogeneksova" letelica sa engleskim turistima. Uleteo sam u sobu, na brzinu se obukao i maloj objasnio da se dogodila velika avionska nesreća i da moram da idem u redakciju. Tako sam pobegao od tog devičanskog izvora, da sebi spasim obraz, a njoj ostavim nevinost za nekog sličnog Mominom budućem zetu Zoranu – ispriča Stevan šta je doživeo u mladosti.
Jovica poče da se smeje. I on je imao sličan doživljaj. Nije želeo da postane ljubavnik nevine ćerke svojih prijatelja kod kojih je često dolazio na ručak. Njoj su lekari savetovali da se što pre "pozdravi sa tim simbolom primitivizma". Malo je, zaista, falilo da se to dogodi. Znao je, ako to učini da više nikad neće proviriti u tu kuću.
Dobacih Jovici da tom čednom pričom ne skrnavi svoju bogatu biografiju i da je čudno da je on nekad znao za moral, na šta ostali prasnuše u smeh. Jovica se naljuti i ode da se pridruži nekom drugom društvancetu.
Rekoh Momi, koji dođe da nas pita da li se to njemu i njegovoj Steli smejemo, da postoji rešenje za ćerkin problem, ali to je već – prevara. Objasnih mu da u jednom gradu na jugu Srbije lekari-specijalisti, "plastičari", veoma stručno i majstorski vraćaju nevinost devojkama za 500 evra.
– Ne pitam za cenu. Svestan sam da je to nemoralno, da ću da namagarčim priju i njenog sina, ali meni je stalo do sreće moje ćerke. Neka bude u braku samo mesec dana, pa posle može da dođe i do raskida. Savetovaću Steli da mu sve prizna, pa šta Bog da. Bolje da bude i razvedena žena nego da je drugarice, moji rođaci i komšiluk gledaju kao usedelicu. Živi sram će da me pojede, eto! – preporodi se Moma Momović za tili čas. Kao da dobi krila, trkom ode do Živke da joj u poverenju kaže radosnu vest.
Ferid Mujezinović
[objavljeno: 22.07.2007.]
