Izvor: Politika, 02.Jan.2012, 01:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset saveta za dug život
Genetsko nasleđe, zagađenje, sedenje, pušenje, stres samo su neki od faktora rizika koji utiču na pojavu brojnih oboljenja. Na neke od njih nije moguće uticati, ali brojne navike moguće je izmeniti uvođenjem nekih od pravila koja mogu doprineti tome da se doživi zdrav i dug život.
Na zdravstveno stanje utiče, kaže dr Branka Lazić, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu odraslih građana Doma zdravlja „Stari grad”, i neuklapanje osobe u životno okruženje, nepoštovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sopstvene ličnosti, doživljavanje neke nesreće... Zbog toga je važno, smatra ona, da svaka osoba odluči da promeni nešto kod sebe i prihvati 10 ključnih saveta za dug i zdrav život.
1. JEDITE DA BISTE ŽIVELI, NE ŽIVITE DA BISTE JELI
Ishrana je bitan faktor rizika, zdravlje na usta ulazi. Svakoga dana na meniju moraju da budu zastupljene sve vrste namirnica, raspoređene u tri glavna obroka i dve užine. Polovinu dnevnog unosa hrane treba da čini voće i povrće.
2. KRETANJE MOŽE DA ZAMENI MNOGE LEKOVE, ALI NIJEDAN LEK NE MOŽE DA ZAMENI KRETANJE
Sedeći način života utiče na pojavu viška kilograma. Pola sata dnevno šetnje je neophodno, ali i četiri do pet puta nedeljno bavljenje fizičkim aktivnostima. Oni koji nisu počeli da vežbaju, a žele, najpre treba da odu na pregled i da urade analizu krvi. Stariji od 35 godina koji konzumiraju duvan, imaju hipertenziju i kardiovaskularno oboljenje, pre nego što počnu da vežbaju moraju da urade i EKG nalaz i test opterećenja.
3. SPAVAJTE I SANJAJTE – TO JE VAŽAN DEO ŽIVOTA
Svaki čovek ima drugačiju potrebu za spavanjem. Odrasli najčešće spavaju od šest do osam sati. Važno je da se na spavanje odlazi uvek u isto vreme i to barem sat vremena pre ponoći zbog obnavljanja nervnih ćelija. Nikako ne treba zameniti „dan za noć”.
4. PREPOZNAJTE ZNAKE STRESA I BORITE SE PROTIV NJEGA
Stres je deo života i bez njega nema napretka, ali je važno naučiti kako ga kanalisati. Veliki stres utiče na promenu metabolizma i povećanje nekih hormona, a negativno se odražava i na povećan krvni pritisak, nivo šećera i lipida u krvi. Stres se može regulisati bavljenjem stvarima koje osoba voli, odlascima u šetnju, bavljenjem sportom ili hobijem, radom u bašti, odlascima u crkvu. U otklanjanju stresa pomažu i vežbe relaksacije i disanja, a ukoliko i to ne pomogne, potrebna je pomoć stručnjaka.
5. SMEH JE NAJBOLJI LEK
Treba se smejati i potražiti notu komike u svakodnevnim životnim situacijama. Poželjno je da se svaka osoba smeje dnevno od osam do 10 minuta. Svako treba da nauči da život gleda sa vedrije strane i mora da se „izdigne” iznad mnogih situacija.
6. STVARAJTE MREŽU UZAJAMNE POMOĆI OD PORODICE I PRIJATELJA
Negovanje dobrih odnosa sa porodicom i druženje sa prijateljima je nešto što je svima neophodno. Treba imati na umu da lepi odnosi sa familijom i prijateljima pozitivno deluju kod osoba sa hroničnim oboljenjima i da podstiču izlečenje kod bolesnika.
7. TREBA ODVOJITI VREME ZA SEBE
Neophodno je da svaki čovek ima malo vremena kada će da radi ono što voli i da se, bez obzira na godine, usudi da uradi nešto što je davno želeo. Treba imati veru u sebe i svoje sposobnosti.
8. MISLITE POZITIVNO!
Samopouzdanje je polovina rešenja problema. Indijac Čopra Džipam, profesor na Univerzitetu Harvard, ima stav da je telo fabrika koja proizvodi sve lekove, ali da mi moramo da prepoznamo kako da ih aktiviramo. Napravite listu stvari koje svaki dan uspešno uradite.
9. PREUZMITE KONTROLU NAD SVOJIM ZDRAVLJEM
Treba slušati savete lekara i imati veru u ozdravljenje. Ništa se u životu ne može postići ako sami u to ne verujete. Volja i podrška najbližih potrebni su svakoj osobi.
10. BUDITE ZADOVOLJNI MALIM STVARIMA
Svako treba da postavi ciljeve kojima teži. Ali – planovi moraju da budu realni i da se ostvaruju korak po korak.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 02.01.2011.
