Izvor: Blic, 04.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset godina bez velike dvorane
Ispucali požuteli zidovi i prozori koji ne dihtuju slika su Velike dvorane Dečjeg kulturnog centra u Takovskoj ulici. Projekat za sanaciju kompletne zgrade skoro dve godine čeka „amin" Sekretarijata za urbanizam. Za to vreme, glavno mesto za dečje velike proslave i dalje propada i sve je u gorem stanju, dok deca održavaju manifestacije na ulici ili u tuđim prostorijama.
Velika dvorana DKC ne radi otkad je bombardovan RTS, što znači da će za nekoliko meseci biti deset >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godina kako ova sala nije u funkciji. Umesto da u njoj deca prikazuju šta su radila preko godine, koliko su razvila svoje talente za pesmu, pokret, crtanje i glumu, dvorana se koristi kao magacin.
– Bez analiza i instrumentalnih provera, dakle jednom površnom opservacijom ljudi iz Grada, 1999. godine rečeno nam je da je „statika poremećena i da nije bezbedna za rad s decom dok se dodatno ne ispita". Na usmenoj preporuci je sve tada ostalo, a mi smo ostali bez sale u centru grada koja može da primi 500 ljudi – počinje priču o DKC Snežana Stanković, direktorka. Ona naglašava da je projekat za sanaciju zgrade urađen još 2004. godine, a da su ga 2006. odobrili Udruženje arhitekata i Zavod za zaštitu spomenika. Skraćena varijanta projekta, koja se odnosila samo na sređivanje Velike sale, prošle godine je predata Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove na usvajanje, ali odgovor do danas nije stigao. Jedini konkretan odgovor od njih, kako kaže direktorka, bila je opet usmena konstatacija da „postoje propusti u projektu", bez navođenja istih.
– Zato smo prošle godine, dobivši sredstva od Sekretarijata za kulturu, sami uradili ekspertizu statike Velike sale, čije sređivanje je najhitnije. Tada je utvrđeno, sasvim suprotno, da sala jeste bezbedna, a da je prioritet sređivanje krova zbog vlage i prokišnjavanja – kaže Snežana Stanković.
Urađena je hidroizolacija krova, ali je pri tom razrovarena zelena površina ispod koje se nalazi sala. Naime, Velika dvorana se nalazi ispod pasarele između Takovske ulice i Tašmajdanskog parka na kojoj je sada, umesto zelene površine i popločane staze, ostalo samo blato. Da bi se pasarela vratila u prvobitno stanje, „Zelenilu" se mora platiti oko tri miliona dinara.
– S obzirom na to da oštećenje nije nastalo slučajno ili zbog zemljotresa, troškove će platiti Sekretarijat za kulturu koji je odobrio hidroizolaciju. Koliko mi je poznato, pasarela će biti sređena sledeće godine – dodaje Stankovićeva.
Sekretarijat za kulturu to potvrđuje uz tvrdnju da bi radovi na sređivanju zelene površine odavno počeli da je Dečji kulturni centar blagovremeno reagovao i pokrenuo postupak nabavke.
– „Zelenilo” je naložilo vraćanje u pređašnje stanje i Grad je voljan da da tri miliona, koliko je potrebno za takvu vrstu intervencije, ali direktor Dečjeg kulturnog centra mora da pokrene postupak velike nabavke. Mi smo i uputili pismo DKC-u u kome im obrazlažemo proceduru i korake koje treba da preduzmu, ali iz nama nepoznatih razloga još ništa nije urađeno – objašnjava Ivana Avžner, gradski sekretar za kulturu.
S druge strane, sekretar za urbanizam „nije znao o čemu se radi niti gde je pomenuti Centar i šta treba raditi na njemu" jer, kako kaže, funkciju sekretara obavlja od septembra, tako da još ne zna šta je sve radio ili planirao da uradi njegov prethodnik, ali „da mu se direktorka slobodno javi, pa da vide šta može da se uradi". Čini se da je problem, zbog kog najviše deca ispaštaju, nedovoljna obaveštenost, komunikacija između uključenih ustanova i ažurnost istih.
Centar dečjih manifestacija
Dečji kulturni centar je ustanova kulture čiji je osnivač Gradska uprava. Osnovan je 1952. godine kao Dom pionira Beograda u Knez Mihailovoj ulici. Danas se nalazi u Takovskoj ulici, na površini od 4.660 kvadratnih metara, i predstavlja centar kulturnih događaja namenjenih deci, od kojih je najveći „Radost Evrope", na kome učestvuju zemlje iz svih delova Evrope i sveta. Centar organizuje i festival „Zlatna sirena", manifestaciju „Radost Evrope", festivale dečjih filmova „Mali FEST", „Kekec", međunarodni filmski festival „Filmska parada"... Sve ove manifestacije održavale su se upravo u velikoj dvorani, koja je napravljena 1968. godine, a koja zbog neupotrebljivosti nije proslavila svoj 40. rođendan kako dolikuje.
Na ulici ili u tuđim prostorijama
Kako bi pokazali šta su deca naučila i koliko su napredovala, zaposleni u DKC organizuju razne predstave. Međutim, pošto nemaju Veliku salu, leti izvode predstave „na otvorenom", u parkovima i na ulici, ili u prostorijama ustanova koje im tu uslugu neće naplatiti. Koriste i adaptirani hol ispred Velike dvorane, ali samo ako nemaju više od 100 dece u publici.
Neophodni radovi
Prema rečima Snežane Stanković, elektroinstalacija je potpuno dotrajala tako da se mora menjati, a i osvetljenje je nefunkcionalno. Takođe je neophodna restauracija ili zamena svih 500 sedišta, kao i nabavka adekvatne scenske tehnike.
– Pri tom su ovo najneophodniji radovi u Velikoj sali, a da ne pričam o ostatku zgrade, koja vapi za rekonstrukcijom – ističe direktorka DKC.
