Izvor: Glas javnosti, 30.Mar.2011, 07:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deli kancelariju sa kobrama i zvečarkama
BEOGRAD - Primerci nekih od najopasnijih vrsta zmija otrovnica, čiji su ujedi najčešće smrtonosni, u Beogradskom zoološkom vrtu imaju "poseban tretman" - vreme provode u kancelariji direktora "Vrta dobre nade" Vuka Bojovića, gde čekaju na "stambeno proširenje".
Zvečarke, poskoci i kobre smeštene su u Upravnoj zgradi, daleko od znatiželjnih posetilaca, gde će, prema rečima Bojovića, ostati sve do proširenja Vrta, jer postojeći terarijumi nisu dovoljno bezbedni.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Novi reptilijum bi mogao doneti i "ekstra" zaradu, jer bi posete, kao i svuda u svetu, bile posebno naplaćivane.
- To je isto kao kada uđete u egipatski muzej, ali morate dodatno da platite da biste videli mumiju - objasnio je Bojović.
I dok se najmasivnija otrovnica na svetu, takozvana gabonka, "baškarila" u kancelariji direktora "Vrta dobre nade", ekipa Tanjuga imala je jedinstvenu priliku da se nađe "oči u oči" sa zmijama koje čoveka mogu da usmrte samo jednim ujedom. Da nisu "dobrodošli", "nervozna" zvečarka im je sa vrata stavila do znanja karakterističnim zvukom repa. U odnosu na ostale otrovnice, na prvi pogled je delovala potpuno bezazleno. Međutim, da nije tako, sa zida su upozoravale zastrašijuće fotografije onih koji su se "za dlaku izvukli" nakon ujeda afričke vipere... jedan od njih je za samo nekoliko sati ostao bez noge. Ta otrovnica, inače jedan od stanovnika Vrta, odgovorna je za smrt većine onih koji u Africi stradaju od ujeda zmija.
U "Vrtu dobre nade" živi i poskok - najopasnija zmija Jugoistočne Evrope, kao i "monokl" kobra, koja je širila "uši" na svaki pokret kamere i nezvanih gostiju. U divljini joj je jedina opasnost mungos, dovoljno brz i spretan da izbegne njen ujed.
Ove, listom mesoždere, koji pripadaju podredu unutar klase gmizavaca, posetioci Zoo vrta moći će da vide tek ukoliko gradski čelnici ispune obećanje dato krajem prošle godine, da će proširenje "Vrta dobre nade" početi na proleće.
Ukoliko Vrt bude proširen, biće dovoljno prostora i za reptilijum o kojem Bojović, priznaje, sanja celog života.
- Mnogi ljudi obožavaju zmije, a onima koji ih ne vole užitak je da ih vide zarobljene u terarijumu, kuckaju im u staklo i iritiraju ih. To će odmah biti osujećeno - upozorio je Bojović i dodao da mu je želja da, pored otrovnica, Vrt "otvori vrata" i za druge vrste predatora iz različitih krajeva sveta - beloglave orlove iz Kanade i Afrike, kondore, ali i egzotične ptice iz Južne Amerike.
Iako je za njih potrebno izdvojiti značajnu sumu novca, direktor je uveren da je takva "investicija" potpuno opravdana.
On je najavio i dolazak krokodila sa Kube, za koje je, kao i za flamingose, potrebno obezbediti bolje uslove života. Među prioritetime izdvojio je izgradnju savremene ambulante za životinje.
Realizacija tih planova umnogome zavisi od proširenja Vrta, koji je od prošle godine pod okriljem grada Beograda.
- Beograd bi imao jedan od najvećih vrtova na svetu, da je ranije proširen. Ovako se batrgamo u sedam hetara i ne možemo ništa da planiramo i započnemo, jer je jedna koncepcija za ovu postojeću, a druga za površinu od 14 hektara - dodao je direktor Vrta.
Istina je da sam tamo volio da idem kao klinac pre 50 godina kad god smo dolazili u Beograd sa roditeljima ali dali to proširenje mora da se uradi baš tu na Kalemegdanu, a zašto ne negde malo van Beograda na 100 ili više hektara. Po svetu moderni vrtovi su na stotine hektara treba mali voz ili Autobus pa da se obiđe ceo komplex. Životinje se više ne čuvaju po kavezima kao kod nas.
