Izvor: Blic, 09.Feb.2010, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deci su potrebna oba roditelja
Samohrani roditelji nakon razvoda ili smrti bračnog druga teško se odlučuju da ponovo uđu u brak, jer osoba za koju se vežu postaje i roditelj njihovom detetu. Međutim, od kako su u Udruženje „Samohrane majke“ počeli da dolaze i samohrani očevi, vremenom su neki od članova međusobno stupili u brak i osnovali nove porodice.
Ovo Udruženje, sa sedištem u Zemunu, postoji duže od jedne decenije .Kroz njega je prošlo više stotina žena i nekoliko desetina muškaraca.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Jedna naša članica žalila se da je 18 godina potpuno sama sa detetom. Tako nešto niko ne sme sebi da dozvoli, jer jedino srećna žena može da bude i dobra mama, a srećan čovek dobar otac - kaže Dušica Bursać Radišić, predsednica Udruženja „Samohrane majke".
Ljubav Roberta i Sandre krunisana je brakom. Sandra je prošla kroz razvod, a Robert je ostao udovac, oboje sa po dvoje male dece, pa je vremenom njihovo poznanstvo i druženje preraslo u ljubav.
- Kad sam se razvela nisam imala posao, a decu je sud dodelio ocu. U Udruženju su mi pružili pomoć, dali su mi stalno zaposlenje, što mi je omogućilo da preuzmem brigu o sinu i ćerki. Kad sam upoznala Roberta bilo mi je najvažnije da ga prihvate moja deca, da prvo bude njihov otac, pa tek onda moj muž. Njegova dva sina mene su prihvatili kao svoju majku. Ubrzo nakon venčanja dobili smo i peto dete, malog Petra, koga danas svi šestoro pazimo i vaspitavamo - priča sa osmehom Sandra
Ona je četiri godine bila u prvom braku i kako kaže, tadašnji muž je ponižavao i bio nezainteresovan za decu. U Robertu je pronašla ljubav, razumevanje, podršku, divnog muža i posvećenog oca.
- Roditelj koji je sam, plaši se kako će dete prihvatiti promenu i nekog novog i nepoznatog u kući. Taj strah je najveći neprijatelj, jer parališe ljude da nešto učine. Najvažnije je kako roditelj prilazi detetu i kako sa njim komunicira, ako se vodi normalan razgovor deca će prihvatiti promenu na bolje, jer ona priželjkuju oba roditelja i kompletnu porodicu - priča Robert. Kad je sa Sandrom otpočeo zejadnički život, kaže da su svi oko njih strahovali da li će ljubav potrajati.
Počelo 1993.
Desetak žena sa teritorije bivše Jugoslavije 1993. godine okupilo se sa svojom decom u prostorijama Službe za pomoć ženama. Sastajale su se da pomognu jedna drugoj i zajedno rešavaju zdravstvene, pravne i materijalne probleme. Iz dana u dan broj žena se povećavao pa je formiran i zvanično otvoren Centar za samohrane majke u Zemunu.
.jpg)
