Izvor: Politika, 11.Jan.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decentralizacija ulične zabave
Lokacije na kojima će nastupati umetnici pod vedrim nebom biće birane tako da ne ometaju život građana, lokale i kulturne celine
Kulturna ponuda, turistički potencijali i gradska infrastruktura biće neka od merila za odlučivanje o lokacijama na kojima će moći da nastupaju ulični zabavljači. To bi, kako „Politika” saznaje, mogle da budu i teme prvog sastanka petočlane komisije, koja će se od naredne sedmice baviti ovim pitanjima. Za sada je izvesno da će ulične >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svečanosti i zabavljači morati da se pozicioniraju tako da ne ometaju život građana, lokale i kulturne celine, kaže Darko Glavaš, načelnik odeljenja za praćenje, koordinaciju i upravljanje projektima Skupštine grada i predsedavajući petočlanog tela.
Očekivano, insistiraće se na „proverenim” lokacijama kojima turisti prolaze, a postoji mogućnost i „decentralizacije” mesta na kojima će nastupati akrobate, svirači, mađioničari, hodači na žici...
Program bi, prema njegovom mišljenju, morao da bude prilagođen tematskoj celini u kojoj je postavljen. To znači da bi žongleri koji nastupaju na „Terazijama 1930-ih” morali da muzičkom podlogom, kostimima ili na neki treći način dočaraju duh epohe kojoj je ovaj park posvećen.
Za sada je izvesno da će centralne gradske ulice ostati epicentar dešavanja, kaže Marko Ilić, član komisije i direktor festivala „Baskerfest” na kojem od 2010. učestvuju umetnici pod vedrim nebom.
– Knez Mihailova, Skadarska, Trg Republike i druga mesta gde gravitira masa ljudi jesu lokacije koje interesuju izvođače, ali i gledaoce – navodi Ilić.
Beograd nema toliko razvijenu scenu ulične zabave, pa će izdavanje dozvola za ove artiste biti u početku prilično liberalno, smatra naš sagovornik.
------------------------------------------
Artisti dalje od raskrsnica
Do održavanja sastanka, kako „Politika” saznaje, ostaje da Sekretarijat za kulturu formuliše stav o potencijalnim lokacijama u skladu sa kulturnom ponudom prestonice. Mesta na kojima će ulični zabavljači nastupati moraće da budu i u skladu sa gradskim aktima o saobraćaju, što znači da će morati da se pri održavanju programa obezbedi nesmetan i bezbedan prolazak pešaka i motornih vozila. To podrazumeva da će se pri izboru lokacija uzeti u obzir i potreba da se ulični zabavljači propisno udalje od prometnih saobraćajnica i raskrsnica na kojima bi eventualno skretali pažnju vozačima.
------------------------------------------
Dubrovnik – jedini uzor u regionu
Ako se uredi pitanje uličnih zabavljača, Beograd bi mogao da postane lider u regionu u bavljenju ovom problematikom, kaže Marko Ilić.
– Jedini grad u okolini Srbije koji izdaje dozvole za ove umetnike jeste Dubrovnik. Ostali gradovi imaju festivale koji često traju pola turističke sezone, pa tako zabavljači na neko vreme zaposednu ulice. U Zapadnoj Evropi konkurencija je mnogo veća, kao i standard, pa je lakše da se sprovedu konkursi, jer ekonomski interes imaju i oni koji nastupaju i oni koji izdaju dozvole – kaže Ilić.
------------------------------------------
Početne ideje:
– Staviti na raspolaganje uličnim umetnicima i plato kod Avalskog tornja i tematski park „Terazije 1930-ih na Novom Beogradu
– Žongleri ne bi smeli da nastupaju ispod kablova ulične rasvete ili drugih instalacija, na koje rekviziti mogu da im se zakače
– Uvažiti primedbe prodavaca koji se žale da im ulični zabavljači zaklanjaju izloge
– U „uličnu ponudu” prestonice mogle bi da se integrišu manifestacije i udruženja posvećena negovanju ovog vida zabave, poput „Beogradizacije Beograda”.
– Između izvođača mora da bude dovoljno prostora, kako zvukom ne bi smetali jedan drugom ili „preotimali” potencijalnu publiku
– Raspisivanje konkursa na kome bi se predlagale lokacije za programe pod otvorenim nebom. Pri tom se misli na parkiće i platoe van strogog centra. Izvođači zainteresovani za nastup na tim „manjim scenama” bi svoju kandidaturu isticali na svakih mesec dana
Dimitrije Bukvić
objavljeno: 12.01.2013.
