Izvor: Politika, 30.Avg.2010, 14:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da se pobedi strah, treba imati HERC-a
U Srbiji, četvrtina populacije pati od anksioznosti, 12,4 procenata ima agorafobiju, panični poremećaj svaka deseta osoba u našoj zemlji, a depresiju – svaka četvrta. Udruženje za podršku ljudima sa neurozom savetima i grupnim terapijama pomaže ljudima koje je taj problem socijalno paralisao
Večito nezadovoljni, histerični, skloni panici, nezadovoljni svim i svačim, razdražljivi... Osobe sa pobrojanim i sličnim osobinama okolina doživljava kao razmažene, samoljubive >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i detinjaste. Neki od njih to i jesu, ali mnogi imaju mnogo veći problem – pate od nekog oblika neuroze.
Istraživanja koja je sprovela Svetska zdravstvena organizacija pokazala su da više od 20 odsto odraslih pati od anksioznog poremećaja, koji se prepoznaje po prenaglašenom osećaju straha bez realnog povoda, koji je praćen brzim zamaranjem, padom koncentracije, razdražljivošću, nesanicom ili košmarnim snovima... Mnogi ono što im se dešava opisuju kao da su „na ivici da puknu”.
U Srbiji, četvrtina populacije pati od anksioznosti, dok je kod 12,4 procenata uočen blaži ili jači strah od otvorenog prostora (agorafobija). Panični poremećaj ima svaka deseta osoba u našoj zemlji, a depresiju – svaka četvrta.
Oni koji su na internet forumima upoznali osobe slične sebi, kada su u pitanju agorafobija, socijalna fobija, panični ili opsesivno-kompulsivni poremećaj, hipohondrija... Počeli su da se sastaju jednom nedeljno, a iz tog neformalnog okupljanja, pre godinu dana nastalo je u Srbiji jedino Udruženje za podršku ljudima sa neurozom HERC (www.herc.org.rs). Vode ga osobe koje su prevazišle ove poremećaje. Među članovima su mahom visoko obrazovani ljudi, koji su radili na odgovornim poslovima i rukovodećim pozicijama, a koje je u jednom trenutku neuroza psihički paralizovala. Na terapije dolaze i tinejdžeri i penzioneri.
– U grupama se suočavaju sa problemom. Rad sa njima se ne završava tromesečnim radionicama jer od nas i posle toga mogu da dobiju podršku. Do sada je više od 50 ljudi prošlo program, a njih mnogo više, mahom iz unutrašnjosti i malih sredina, ali i Crne Gore, gde ne postoji slično udruženje, telefonom je pozivalo naše savetovalište. Pomoć je besplatna, a tako će biti dok god možemo da finansijski opstanemo – kaže Larisa Despotović, predsednica HERC-a, koja je patila od panične depresije i agorafobije.
Kod nje se, kako kaže, usled ubrzanog rada srca i visokog pritiska, razvio opsesivni strah od smrti. U službi Hitne pomoći, kojoj se često obraćala obrvana panikom, smirivali su je sedativima i slali kući. Kada je po savetu doktora posle detaljnih pregleda ustanovila da je potpuno zdrava, shvatila je da mora da se obrati psihijatru. Dve godine je odlazila na terapije, ali za to vreme nije izlečena.
– Teško je naći dobrog psihijatra. Tek sam u razgovoru sa ljudima na forumu shvatila da problemi koje imam nemaju fatalni ishod. U međuvremenu sam postala agorafobična, nisam smela da izađem iz kuće, u strahu da će mi se nešto užasno desiti. I to sam vremenom prevazišla i sada sam u stanju da kroz grupne razgovore pomažem onima koji pate od neuroza – objašnjava Larisa.
Grupe nisu brojnije od deset članova, zbog neurotičara koji se boje kontakta sa drugima i reakcije okoline. Učesnici sede u krugu, kako bi gledali ostale, dok otvoreno pričaju o strahovima. Rad sa psihologom, razumevanje „rođaka po patnji”, njihova pomoć i saveti, osnov su izlečenja.
– Kada posle terapija neko sa socijalnom fobijom kaže da se sigurno oseća, ili kada se agorafobični usudi da posle nekoliko godina izađe iz kuće, obavljeno je pola posla – naglašava Marija Živković, psiholog udruženja.
LJ. Perović
...............
Adolescencija – kritičan period
– Neuroze se uglavnom javljaju u adolescenciji, ali se panični poremećaj može desiti i u pedesetoj. Izaziva ga intenzivni stresni događaj, bio on ružan ili lep. Mnogi ne prihvataju da je njihov problem psihičke prirode. Drugi i ne znaju šta su neuroze poput čoveka koji je godinama kritikovao ženu jer stalno kuka i plače iako joj je pružio sve u životu. Rasplakao se kada smo mu objasnili da nije razmažena, već da ima psihički poremećaj. U malim mestima, ako i ima psihijatra, mnogi se klone da od njega zatraže pomoć jer će se čaršijom razglasiti da su poludeli – kaže Živkovićka.
Najčešće neuroze
Socijalna fobija je strah od javnog nastupa, kritike, neprihvaćenosti, znojenja... Socijalno fobična osoba oseća se zbunjeno pred određenim tipovima ljudi ili suprotnim polom. Ima strah da ne ispadne smešna, glupa i neuredna, a nelagodno se oseća kada je neko posmatra. Agorafobija je vrsta neuroze koja se manifestuje izbegavanjem gužvi i javnih mesta, putovanja, gradskog saobraćaja, odvajanja od kuće bez pratioca... Ove osobe strahuju od nepoznatih delova grada, da ostanu same kod kuće ili da čekaju u redu. Panični poremećaj je izražen napad straha bez jasnog uzroka – bojazan od gubitka kontrole nad sobom, ludila ili smrti.
objavljeno: 30/08/2010.
